Niko nema što Kameničanin imade

Radio 021

Ni manjeg mesta, ni više značajnih objekata. Sremska Kamenica, koja broji negde oko 12 hiljada stanovnika, može se podčiti da je na svojoj teritoriji našla mesta za Institut za kardiovaskularne i plućne bolesti, Centar za osnovnu policijsku obuku, Muzej Jovana Jovanovića Zmaja, privatni fakulet, Dečije S.O.S. selo i - bivšu vilu Darka Šarića, trenutno najtraženijeg srpskog begunca, pretvorenu u društveni centar!

Kamenčani, makar oni autenični, ovu impoznantnu listu, međutim, ne tumače kao nešto posebno ili vredno trljanja na nos - naprotiv, za njih je to nešto što se uzgred može spomenuti, čisto u cilju dočaravanja ostalih (podrazumeva se, bitnijih) lepota ovog valovitog krajolika "s one strane Dunava". Valjda je to i tajna dugovečnosti šmeka ovog naselja - jer, dok su oni koji su se busali u grudi šećeranama, železarama i koječime doživeli bolno otrežnjenje u tranziciji, Kamenica i dalje živi, onako kako je to oduvek i radila, bez velikih oscilacija. Za Kamenčane, svetski priznati hirurzi, policijski generali i planetarno traženi narko bosovi nisu ni brendovi ni "trejdmarkovi" Kamenice - oni su samo komšije, što željene, što neželjene, podjednako neprimećene kao i sve ostale.

U mestu gde se prepliću mir Bačke i divlja ćud Srema, laloška ravnica i gorštački duh Fruške gore, frka gradskog života i idila seoskog dvorišta, ne pati se od nametljivosti, nasrtljivosti i lokal patriotskog marketinga - Kamenčani znaju šta su, koliko vrede i šta imaju. Znaju i da, kako kažu, to što oni imaju - niko drugi nema.

Neke investicije se najavljuju, neke se već i realizuju - između ostalog, do maja bi Kamenica mogla da se podiči novom pijacom i novom zgradom mesne zajednice. Među "urbanističkim pojačanjima", najzvučniji je, definitivno, poduhvat poznat i pod imenom "Kamenica 2", nov moderni kompleks pri postojećoj bolnici, koji će po mnogo čemu biti ispred sličnih u regionu. U Kameničkim kafanama, ovaj projekat, međutim nije među dominantnijim temama - jer, ovo naselje, baš kao što je to slučaj od samog početka, raste tiho. Tajna se čuva, broj stanovnika povećava neznatno, a broj značajnih objekata - enormno. Evolucija se, kada je Kamenica u pitanju podrazumeva - suvišno je trošiti reči o njoj.

Znaju Kamenčani i da je Institut glavna arterija regionalnog zdravstva, svesni su tradicije ovekovečene u Čika Jovinom zdanju, upoznati sa generacijama onih koji su čuvanje mirnog sna Novosađana učili baš u njihovom mestu - ali, za mlađe naraštaje ponos je samo jedan. Ni Vojvodina, ni Zvezda, ni Partizan - nego Fruškogorac, "Barsa" sremske obale.

Istina, niti je kraj Dunava "Kamp Nou", niti travu na tom zdanju skupocenim kopačkama habaju Mesi, Ćavi i Inijesta - ali "zelene" i u dobru i u zlu prati "Kama Mama", verna, odana i nižem rangu takmičenja nesvojstvena navijačka grupa, koja ne propušta šansu da dobar štimung napravi kod kuće, ali ni na strani.

Iako je provod, nažalost, još uvek samo sa novosadske strane mosta, prkosne sremske lole još uvek umeju da "zaglave" u nekom od lokalnih kafića - "fenseri" na piku imaju nekoliko lokacija, urbanija populacija spada u redovne mušterije kluba ljubitelja rege muzike "HB", a zaljubljeni parovi neretko očijukaju na nekoj od čardi u idiličnoj prirodi na putu ka Paragovu ili Popovici...

Viktor Ardeljan

grafički dizajner, zvezda kameničke rep scene, nezvanični prvak Kamenice u uličnom basketu

Mi nismo kao žitelji Limana, Detelinare ili bilo kog drugog dela Novog Sada, koji će u prvom kontaktu sa bilo kim postaviti gard, nametnuti stav da su iznad svih. I mi smo drugačiji, kao i oni, ali nismo isključivi - prihvati, ako hoćeš, ako nećeš, opet si dobrodošao. Kako smo to drugačiji? Dok je drugima Tatarsko brdo statusni simbol, nama je to običan komšiluk. Dok su drugi za Mostom slobode plakali "onako", u našim suzama nije bilo fola. Dok novosadski boemi lelujaju levo-desno, "jer nigde nema njihovog stana", mi se teturamo "gore-dole". Jer smo po potrebi i selo i grad, i urbani i ruralni i jer je most ka Novom Sadu i dugačak i kratak onoliko koliko mi to odlučimo i koliko nama to odgovara. E, to je Kamenica, ukratko!

Odrastanje u Kamenici je dosta zanimljivo - imali smo sve što i gradska deca, ali i ono što ona nisu imala. Mi smo mogli da brstimo krošnje voća, a da to ne znači da smo desetinama kilometara od civilizacije - mogli smo da se sankamo, a da se ne plašimo da će nas neka pripita budala pregaziti - mogli smo da budemo deca i uživamo u tome. Uostalom, kuća čika Jove Zmaja je kod nas, a ko je više pažnje posvetio deci od njega.

Mediji danas pišu o navodnom nepriličnom ponašanju profesora i problemima u našoj školi - ne znam, sve je moguće i takve slučajeve, ako ih ima, treba sankcionisati, ali ja moje detinjstvo ne bih menjao ni za šta na svetu.

Danas, nažalost, nemam gde da izađem u mojoj Kamenici - istina, zađem ponekad u lokal "HB", gde uvek možete čuti prepirku starijih rok boema o tome da li je Laušević kriv ili ne, priče o Rumunima koji su prodavali sve i svašta na Najlon pijaci za dve kesice vegete i ruskim jaknama koje nose od ’87 godine...

Ono što je sjajno je da u prolasku kroz moje mesto možete da zaključite da je zagušeno saobraćajem, da je nekako zgusnuto i tesno. Ali onda odete, recimo, do Kameničkog parka i shvatite kakva je to oaza usred urbane džungle Novog Sada, pa onda vidite Dunav, ma jednostavno uđete u bilo koju od "sitnijih" kameničkih ulica i onda vam dođe u glavi objašnjenje zašto ovde nekretnine baš i nisu tako jeftine.

To je ono što Kamenica ima, a ima i još mnogo toga, samo ja u jednom dahu prosto ne stižem sve da napričam. Sve ostalo što možda zanima neke druge, dešava se "preko mosta". Dobri smo, ali nadam se da ćemo uskoro imati bioskop, nekoliko dobrih mesta za izlazak, ozbiljnije sportske terene... Kamenica to zaslužuje!

Ovo je bila kratka priča o Sremskoj Kamenici. Naredne sedmice ćete moći da čitate o Salajki (ponedeljak), Kaću (sreda) i Limanima 3 i 4 (petak)

U međuvremenu, sem naših objavljujemo i Vaše priče, a najbolje će biti nagrađene. Glavna nagrada je četiri noćenja u Pragu za dve osobe. Tekstovi će biti objavljeni na ovom portalu, uz uredničku korekciju.

Ako želite da pišete, adresa je: Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli .