Biševac za SPORTAL.RS: Čast je biti deo projekta PSŽ!

Sportal.rs

Pari Sen Žermen je lider francuskog prvenstva, a najveće zasluge idu na račun Milana Biševca. Srpski reprezentativac, pored toga što je zadužen za defanzivu “svetaca”, stiže i da asistira, trese protivničku mrežu, pa je u izboru Nacionalne unije fudbalera Francuske izabran za najboljeg u januaru mesecu.

Biševac je četvrti igrač iz PSŽ koji je u aktuelnoj sezoni dobio ovo laskavo priznanje. Pre njega to je uspelo Havijeru Pastoreu (septembar), Neneu (oktobar) i Salvatoru Sirigu (decembar). Uspeh dodatno dobija na značaju, pošto je sa 55 odsto glasova pobedio napadača Marseja Lorika Remija (32 odsto) i Olivijea Žiroa iz Monpeljea (13 odsto).

- Kada neko pored toliko velikih zvezda i sjajnih napadača izabere jednog defanzivca za igrača meseca u Francuskoj, onda to svakako nije mala stvar. Naravno, očekivalo se da će to priznanje osvojiti neko ko je plaćen milione i milione, međutim, dogodilo se da je neko sasvim drugi iskočio iz drugog plana. Izuzetno sam srećan zbog te nagarade koja se veoma ceni u Francuskoj – kaže Biševac za SPORTAL.RS i dodaje da su u klubu ponosni što će uoči meča sa Monpeljeom dobiti vredan trofej.

Dolaskom Karla Anćelotija dobili ste novu ulogu u PSŽ. Kako se snalazite na poziciji desnog beka?

- Srećan sam kada god istrčim na teren, nije bitno gde igram. Naravno da volim kada sam na mestu štopera, ali ni pozicija desnog beka nije mi strana. Igrao sam to u mladoj reprezentaciji kod Pižona, posle u Zvezdi protiv Jang Bojsa i PSV, a na kraju i u Valensijanu jednu celu polusezonu kod trenera Papena. Kako stvari stoje, trenutno me vidi na toj poziciji, ali često se nađem u centralnom delu odbrane. Po potrebi, kako zatreba. Samo se nadam da neko neće doturiti Anćelotiju klip kada sam silom prilika branio protiv Libereca. Onda ću već da se zabrinem. Plašim se da lako mogu da me lobuju.

Kako izgleda sarađivati sa italijanskim trenerom?

- Vrhunski stručnjak. Sve nas zna i ko smo i odakle smo. Prilikom rukovanja rekao mi je: “Srbin, kao Ivanović”. Anćeloti vodi računa o svakoj sitnici. Njegovi treninzi su kraći nego kod ostalih trenera, ali su na visokom nivou. U PSŽ se inače ništa ne prepušta slučaju. Na primer, tokom treninga nosimo specijalne prsluke sa GPS-om koji te skenira od malog prsta na nozi do glave. Analize se šalju čak u Australiju i ne može ništa da prođe nezapaženo. Imao sam bolove u zadnjoj loži, mislio sam da će proći, pa nisam hteo da se žalim. Međutim, bolovi su postali nesnosni i nisam mogao da izdržim. Klupski doktori su mi rekli da su me čekali deset dana, jer su očitavanja pokazalo da mi je noga ušla u crveno. To znači oprez i mirovanje. Ispostavilo se da sam imao mali hematom. Toliko o profesionalnosti.

PSŽ, poput Mančester sitija, ne žali novac za dovođenje velikih igrača. Stigli su redom Sisoko, Nene, Pastore, potom Maksvel, Mota, Aleks… Igrati u takvom okruženju sigurno predstavlja određeni pritisak?

- Nemam problem s tim. Štaviše, tera me da budem skocentrisan svih 90 minuta na terenu i da izvlačim i više od maksimuma. Jer, sada si u stolici, a ako se opustiš – padaš. Niko ovde ne obraća pažnju na to ko je i koliko plaćen. PSŽ je krenuo u veliki projekat povratka na stare staze i svi nama je čast što smo se našli u njemu.

Projekat se zove titula i ponovno učestvovanje u Ligi šampiona?

- Na titulu se čeka 20 godina. Nalazimo se na dobrom putu da budemo treća generacija u Parizu kojoj je to pošlo za rukom. Mogu samo da zamislim šta će biti ako ostvarimo cilj. Ludnica na ulicama veća nego kada su Francuzi osvojili “Zlatnu boginju”. A onda Liga šampiona. Već sada u klubu planiraju dovođenje na leto petoricu vrhunskih igrača.

Za razliku od PSŽ, reprezentaciji Srbije ne cvetaju ruže. Dok se drugi spremaju za Evropsko prvenstvo u Poljskoj i Ukrajini, “orlovima” sledi uigravanje nove ekipe za kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2014. godine u Brazilu. Šta možemo očekivati u konkurenciji Hrvatske, Belgije, Škotske, Velsa i Makedonije?

- Atmosfera koja nas je okruživala tokom kvalifikacija za EP i sve ono što se dešavalo skupo nas je koštalo. U jednom trenutku smo ispali iz trke, pa se vratili iz mrtvih, pa kada treba smo trebali da poentiramo opet nokaut. Krećemo od nule, uvek nekako od nule. Ne plaše mene Hrvati, lako ćemo mi s njima, već problem mogu da naprave Škotska, Vels, one manje zvučne reprezentacije koje su nam više puta došle glave u prošlosti – zaključuje Biševac.