Zašto je Litvanija ljuta na Srbiju

Novi magazin

U litvanskom Ministarstvu spoljnih poslova Novom magazinu je rečeno da Viljnus podržava evropski put Srbije, ali da očekuje da budu ispunjeni svi uslovi koji su postavljeni na prošlom sastanku Evropskog saveta za dobijanje kandidature.

“Nadamo se da će Srbija ispuniti uslove do sastanka Evropskog saveta u martu. Ohrabrujemo obe strane, i Srbiju i Kosovo, da iskoriste preostalo vreme i da budu konstruktivni u nastavku dijaloga koji je počeo 21. februara u Briselu”, rekao je Novom magazinu direktor Odseka za odnose sa javnošću litvanskog Ministarstva spoljnih poslova Giedrius Puodžiunas.

Litvanija je, naime, zaoštrila stav prema Beogradu nakon što je Srbija kandidovala ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića za predsedavajućeg Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Jeremić je tako postao jedini protivkandidat drugom pretendentu na tu funkciju – aktuelnom litvanskom ambasadoru pri UN Daliusu Čekuolisu.

Iako nije direktno odgovorio na pitanje da li je taj potez Srbije naljutio Litvaniju, Puodžiunas je rekao da je njegova zemlja svakako bio iznenađena Jeremićevom kandidaturom, jer su oni još 2004. godine kandidovali svog predstavnika za tu funkciju.

Prema postojećim pravilima, na poziciji predsedavajućeg Generalnoj skupštini UN se obavlja rotacija između pet regionalnih grupa, pa je u skladu sa tim Litvanija, koja kao i Srbija pripada istočnoevropskoj grupaciji, kandidovala svog predstavnika za tu funkciju za 2012. godinu i o tome obavesila ostale zemlje iz grupacije.

“Do pre nekoliko sedmica, nijedna zemlja istočnoevropske grupe, uključujući Srbiju, nije izražavala nameru da istakne svog kandidata za predsedavajućeg 67 sesijom Generalne skupštine. Zato smo iznenađeni što je Srbija rešila da istakne svog kandidata za istu poziciju sa takvim zakašnjenjem, posebno zato što smo mi formalno zatražili, i usmenim i pisanim putem, podršku Srbije za kandidaturu Litvanije”, rekao je Puodžiunas.

On je dodao da Litvanija podržava evropsku perspektivu Srbije što je, kako tvrdi, istaknuto i na sastanku litvanskog i srpskog ministra spoljnih poslova 6. decembra prošle godine u Viljnusu.

“Tada je istaknuto da Litvanija podržava evropske integracije Srbije i napredak koji je do tada postignut. Ministar Ažubalis je rekao na sastanku da Litvanija ohrabruje Srbiju da nastavi sa reformama i radi na uspostavljanju dobrih međususedskih odnosa u regionu”, kazao je Puodžiunas.

Problematični litvanski investitori

Jeremićeva kandidatura, međutim, nije jedina trn u oku Litvancima. Proteklih godina su iz te zemlje stizale kritike Beogradu zbog njegovog odnosa prema investitorima koji dolaze iz Litvanije. Problem je što su sa pojedinim litvanskim kompanijama koje su privatizovale srpska preduzeća raskinuti ugovori, jer nisu ispunjavale obaveze.

Puodžiunas, međutim, tvrdi da je Srbija vrlo visoko rangirana među destinacijama za koje su zainteresovani investitori iz Litvanije.

“Alita, Arvi i Saniteks su bili najveći litvanski investitori u Srbiji, pre nego što su sa njima raskinuti ugovori o privatizaciji. Imajući to u vidu (raskidanje ugovora), smatramo da zemlja koja teži članstvu u EU treba da se pridržava načela vladavine prava, što je jedna od osnovnih vrednosti koje dele sve zemlje Evropske zajednice”, rekao je Puodžiunas.

Iako je posredno pokazao da nije zadovoljan raskidanjem ugovora o privatizaciji sa litvanskim kompanijama, Puodžiunas je rekao da je Litvanija i dalje zainteresovana da ulaže u Srbiju i sa njom jača trgovinske odnose.

Podsećamo da su Litvanci u Srbiji neslavno prošli posle kupovine Azotare Pančevo. Litvanski konzorcijum je, naime, kupio Azotaru 2005. godine za 13,1 milion evra. Privatizacioni ugovor je, međutim, raskinut početkom 2009. zbog neispunjavanja ugovornih obaveza. Prema pisanju beogradske štampe, litvanski vlasnici koju si najavljivali prosperitetnu budućnost Azotare, uspeli su da za dve godine iz fabrike pokupe i rasprodaju ono što je najvrednije.

Druga litvanska kompanija koja je neslavno prošla u Srbiji je Alita, koja je sa švedskom kompanijom United Nordic Beverages 2007. godine kupila 51,9 akcija Beogradske industrije piva (BIP). Ispostavilo se da litvansko-švedski konzorcijum nije dobar gazda. Obaveze po ugovoru o privatizaciji nisu ispunjene, BIP je krenuo u sunovrat, a Agencija za privatizaciju raskinula ugovor sa konzorcijumom.

autor: Mirjana Pantić izvor: Novi magazin