Knjižice nisu overene jer je oružje politička roba

Politika

Kragujevac – Devedesetih godina prošlog veka izgubili smo sva važna svetska tržišta, neki proizvodni pogoni izgledaju kao da živimo u 19. veku, radnici rade u nenormalnim uslovima, a oprema je, u proseku, stara 39 godina – počeo je svoju priču direktor „Zastava oružja“ Rade Gromović i pre nego što smo mu postavili pitanje kako to da preduzeće u većinskom državnom vlasništvu duguje milijardu i dvesta hiljada dinara za zdravstveno osiguranje.

Kragujevački oružari juče su ušli u treći dan protesta zato što ni posle preporuke Vlade Srbije od osmog februara ove godine, upućene republičkom Fondu za zdravstveno osiguranje, ne mogu da overe knjižice i ostvare pravo na lečenje. Ovaj protest doveo je direktora Gromovića u nezavidan položaj, pre svega zbog činjenice da se on nalazi na vrhu poslovodstva u čijoj je obavezi da izmiri sve obaveze prema radnicima, pa i one koje se tiču zakonom zagarantovane medicinske zaštite.

– Ti dugovi od milijardu i više dinara datiraju još iz 2003. godine, a toliki su jer su uredno kamaćeni. Mi sada možemo da uplatimo pet miliona dinara, što je trećina od ukupno 14,5 miliona dinara, koliko iznose naše mesečne obaveze za zdravstveno osiguranje, ali ne znam da li će to biti dovoljno da Fond radnicima overi knjižice na tri meseca. Nemamo više para, jer je 2011. bila loša godina, da ne ponavljam šta se sve dešavalo na severu Afrike. Taj deo sveta je naše tradicionalno tržište, a prošle godine smo tu imali upola manji plasman u odnosu na period od 2008. do 2010 – kaže Gromović na početku razgovora za naš list, napominjući da „arapsko proleće“ nije jedini razlog zbog kojeg se „Zastava oružje“ našla u teškoj situaciji.

Problemi ove fabrike, u kojoj država ima 85 odsto vlasništva, a ostatak se vodi kao „društveni kapital“, počeli su, navodi naš sagovornik, još početkom devedesetih godina prošlog veka.

– S uvođenjem međunarodnih sankcija 1992, „Zastava oružje“ je imala oko osam hiljada radnika. Predimenzionirano za prilike koje su usledile. Posle 2000. smo broj radnika sveli na oko pet hiljada, ali danas, kada imamo nešto manje od dve hiljade zaposlenih, višak je oko 500 radnika. Naš strateški plan je da u narednih pet godina broj zaposlenih svedemo na 1.475 radnika, koji su sposobni da odgovore zahtevima tržišta – navodi Gromović, naglašavajući da su investicije „rak-rana“ kragujevačke fabrike.

Prema njegovim rečima, „Zastava oružje“ ne može stati na noge bez približno 30 miliona evra investicija.

– Uporedo sa smanjivanjem broja radnika, moramo da izgradimo novu fabričku halu, nabavimo novu opremu i ovladamo novim tehnologijama. Prema našim procenama, s kojima je upoznato Ministarstvo odbrane, to je ulaganje od 29,8 miliona evra. Od 1992. nismo imali nikakve investicije, a 1999, tokom bombardovanja, fabrika je pretrpela ozbiljna oštećenja, pa smo u 21. vek ušli potpuno ruinirani. Da nije bilo države, mi danas ne bismo ni postojali – kaže Gromović.

Punih deset godina „Zastava oružje“ je utrošila na povratak na svetsko tržište, a taj mukotrpan proces još nije završen.

– Tokom osamdesetih godina izvozili smo na Kubu, u Etiopiju, Mozambik... Još od tog vremena datiraju naša potraživanja od oko 50 miliona dolara, koja zajedno s kamatama iznose duplo više. Onda je usledila decenija kada smo zbog sankcija izgubili sva važna svetska tržišta. Naše mesto zauzela je konkurencija, a vi dobro znate da mi ne pravimo kiselu vodu i nameštaj. „Simpo“ može da izvozi bez problema, a „Zastava oružje“ je na režimu dozvola. Naša država mora da pazi gde izvozi, jer oružje je politička roba. Mi, jednostavno, moramo da budemo obazrivi da se nekom ne zamerimo, posebno velikim silama, Americi, Kini, Rusiji... – navodi Gromović, napominjući da kragujevačka fabrika ne pravi „metkove, potrošnu robu“, već „nezgodnu robu – kalašnjikove“, koji traju decenijama i kojih na zalihama ima „ko zna koliko“.

U ovu godinu „Zastava oružje“ je ušla s planom od oko 23 miliona evra zarade, što je, opet, nedovoljno za elementarno funkcionisanje fabrike.

– Da bismo bili na „pozitivnoj nuli“, nama je potrebno između 25 i 28 miliona evra. Tek sa tom sumom radnici mogu da dobiju bruto plate, do sada su dobijali neto – kaže Gromović, objašnjavajući zašto „Zastava oružje“ nije izmirivala obaveze po osnovu zdravstvenog osiguranja.

----------------------------------------------

Sindikat fabrike za trajno rešenje

Većinski Samostalni sindikat „Zastava oružja“ juče je odbio predlog republičkog Fonda za zdravstveno osiguranje da se radnicima, uz uplatu dela duga, overe knjižice na tri meseca. Prema rečima predsednika sindikata Dragana Ilića, oko dve hiljade zaposlenih u kragujevačkoj fabrici, koji od početka godine nisu mogli da odu kod lekara, traže da se ovaj problem trajno reši, kako bi nesmetano mogli da koriste zdravstvene usluge. Direktor ovdašnje filijale Fonda Predrag Petaković ponovio je da knjižice, po važećem zakonu, ne mogu biti overene dok se ne uplati iznos koji odgovara mesečnoj obavezi preduzeća na ime zdravstvenog osiguranja, a to je oko sedam miliona dinara. On je nadležne državne organe pozvao da odblokiraju filijalu i omoguće izradu završnih finansijskih računa za 18 zdravstvenih ustanova, među kojima je i Klinički centar „Kragujevac“.

Brane Kartalović

objavljeno: 23.02.2012.