Protiv otkupa literarne bižuterije

Politika

Skupština grada Beograda do sada je redovno izdavačima isplaćivala novac iz budžeta, po obavljenom otkupu knjiga za potrebe sedamnaest gradskih biblioteka, ali već par meseci taj novac kasni, i to je još jedan od pokazatelja da je ulaganje u kulturu sve oskudnije.

Ne samo da sada i Grad kasni u izmirenju svojih obaveza (Ministarstvo kulture često je imalo taj običaj), već ni od koga u Skupštini grada već danima ne možemo da dobijemo obrazloženje povodom kašnjenja.

Međutim, prema rečima izdavača, izostanak plaćanja još je i manji problem u odnosu na kvalitet knjiga koje će se naći u bibliotekama. Institucija otkupa, kao instrument kulturne politike, i postoji zbog toga da Grad, kao osnivač biblioteka, popuni i obnovi njihove fondove, a kako stvari stoje, čitaće se ono za šta se našlo novca.

Prema rečima Zorana Hamovića, direktora izdavačke kuće „Klio”,

nedostatak para nije mali problem, ali je manji problem od toga kako se raspoređuju, o čemu kaže:

– Republički i gradski otkup knjiga ne bi trebalo da služe za investiranje u razbibrigu, jer bi to bilo promašeno i zlokobno ulaganje po više osnova. Pre svega, zato što bi čitaocima otkupom „literarne bižuterije” bili upućeni signali da je poželjno da gube vreme i zabavljaju se na račun budžetskih para, a bibliotekarima da sebe prepoznaju u lagodnoj ulozi dobrih magacionera i kolekcionara „nekulturne” baštine. Nijedna ozbiljna kulturna politika ne bi smela da podstiče rasipanje vremena i energije čitalaca, već bi trebalo da stvara prilike za susret sa novim znanjima iz svih oblasti koje povećavaju društveni kapacitet, smanjuju količine neznanja i intelektualne nemoći. Da ne bude zabune – u biblioteci treba da se nađu i one knjige koje pobuđuju masovno čitalačko interesovanje, ali takve knjige se mogu nabavljati od novca sponzora i darodavaca, a ne od para iz budžeta. Stoga, kada je malo gradskih para namenjenih za otkup, odgovornost za izbor otkupljenih naslova još je veća – objasnio je Hamović.

I drugi izdavači saglasni su u mišljenju da je od novca važniji kvalitet otkupljenih izdanja. Među onima koji time nisu zadovoljni je i Mirko Lalić iz izdavačke kuće „Zavet”, koji kaže da nije otkupljeno „Zavetovo” izdanje knjige „Komunista Monte Kristo” Noemi Seci, značajne mlade mađarske književnice, koja je za ovaj roman dobila priznanje EU za književnost, a na vrlo sofisticiran način se bavi mađarskom istorijom, naročito istorijom komunističke ideje u Mađarskoj. Nenad Šaponja, direktor zrenjaninske „Agore”, nije zadovoljan ni brojem otkupljenih knjiga, jer se često dešava da se jedan naslov otkupi samo u četiri ili osam primeraka, a opštinskih biblioteka je sedamnaest.

Gojko Božović, glavni urednik izdavačke kuće „Arhipelag” smatra da je od činjenice da isplata novca od otkupa kasni, ili od prebrojavanja otkupljenih primeraka knjiga, u ovom trenutku, još važnije pokrenuti javni razgovor o politici otkupa knjiga u Srbiji.

– Državni otkup knjiga pokazuje sve ozbiljnije probleme, gradski otkup knjiga postao je zamena za nabavnu politiku samih biblioteka, a slično je i sa pokrajinskim otkupom. Svuda su nedovoljni budžeti, a državni organi koji otkupljuju knjige ponašaju se kao trgovci, zahtevajući maksimalne rabate, koji su u drugim oblastima trgovine ocenjeni kao monopolski. Posebno je pitanje koje knjige se otkupljuju za potrebe čitalaca u javnim bibliotekama. Ključna funkcija otkupa mora biti, u ime prava na dostupnost informacija i znanja, i u ime prava na obrazovanje i na dostupnost kulturnih dobara, javna garancija da će se u sistemu javnih biblioteka Beograda, kao i u najudaljenijoj tački Srbije, naći sve važne knjige iz književnosti, umetnosti i nauke, koje se u toku jedne godine pojave na srpskom jeziku. Inače, otkup knjiga, koje se navodno ili stvarno traže, nema smisla ni opravdanja pred poreskim obveznicima.

Zamoljena da prokomentariše gradski otkup knjiga, direktorka Biblioteke grada Beograda Jasmina Ninkov, kao glavni problem navela je mali budžet i ekonomsku krizu:

– Za jesenji otkup knjiga bilo je izdvojeno devet miliona dinara, i nabavna politika biblioteka, usklađena sa savremenim trendovima, usklađena je sa tako malo novca na raspolaganju. Gotovo da je nemoguće otkupiti sve što biblioteke žele. Za sada kupujemo sedamnaest primeraka od svakog naslova, a trebalo bi otkupiti po stotinu, to bi bila prava kupovina. Pravi apel bio bi: povećajte novčana sredstva za kulturu.

Marina Vulićević

objavljeno: 23.02.2012.