Gledajmo zajedno Jupiterov satelit

B92

Učestvovaće članovi astronomskih društva Zrenjanina, Bačke Palanke, Sremske Mitrovice, Rume, Pančeva, Vršca, Novog Sada. Posmatraće se i ostala tri Jupiterova velika satelita, zatim Mesec, Venera, Mars, Saturn i Plejade.

"Ponesite svoje dvoglede, teleskope, fotoaparate, ili jednostavno samo dođite da posmatramo zajedno", piše u pozivu građanima na druženje nazvano "Vojvodina posmatra Evropu".

Evropa je najmanji od četiri Jupiterova velika satelita, a ostala tri su Io, Ganimed i Kalisto. Sva četiri otkrio je Galileo Galilej i o tome je izvestio javnost januara 1610. godine.

To otkriće spada u red najznačajnijih u istoriji jer je postalo jak dokaz Kopernikove teorije o heliocentričnom sistemu.

Tada su naučni dokazi i naučna logika konačno potisnuli hiljadu godina vladajuće dogme crkve. Prečnik Evrope je 3.121 kilometar i ona je neznatno manja od Zemljinog Meseca, čiji je prečnik 3.474 kilometra.

Evropa se ubraja u najzanimljivija tela Sunčevog sistema. Njena površina je ledena, sjajna i gotovo savršeno glatka jer kratere koje naprave meteoriti brzo poravna led.

Veruje se da su ispod leda nalaze ogromne količine vode, te se pretpostavlja da dubina okeana na Evropi doseže i 50 kilometara.

Astrobiologe podatak o okeanu naročito privlači i oni taj satelit uvršćuju među nekoliko najozbiljijih kandidata za postojanje vanzemaljskog života.