Sandžak: Lutkarsko pozorište Borisa Tadića

e-Novine

Predizborna kampanja za predsedničke i parlamentarne izbore u Srbiji kreće u svoju završnu fazu. U nedostatku dokaza da se voljenim glasačima pokažu rezultati rada, ne biraju se sredstva da se ocrni politički protivnik

Potraga za novim Šešeljem

Obzirom da se u ovoj zemlji kao skandal može svašta predstaviti ne treba mu ni zameriti. To naravno Rasimu Ljajiću nije bilo dovoljno, valjda što ne ostavlja dobar umetnički dojam pa gospodina Muamera Zukorlića proglašava „bošnjačkom varijantom Šešelja iz devedesetih godina“. Gospodin Ljajić ovom ničim potkrepljenom kvalifikacijom, više kvalifikuje sebe nego Zukorlića. Odgovarajući nevoljno na pitanje „Dnevnog avaza“, pismo Haškom tribunalu da će Srbija garantovati za Vojislava Šešelja ako ga puste na slobodu (iako Haški tribunal to nije tražio), obrazložio je brigom za „zdravstveno stanje tih ljudi“ i da je Srbija spremna da garantuje za svakog. Srbija je u skorije vreme odbila da dâ garancije za dvojicu „ljudi“(ako se mogu tako nazvati), a kakvo zdravlje Srbija garantuje vidi se po zdravlju građana koji nisu na letovanju u Sheveningenu i pretnjama sadašnjeg ministra zdravlja koje pacijentima upućuje u svojstvu predsedničkog kandidata. Čudno je to priviđenje kod gospodina Ljajića, kada je poznato da su stranke Rasima Ljajića i Borisa Tadića bile u koaliciji na lokalnom nivou (Novi Pazar i Prijepolje) sa Šešeljevom strankom.

Alah dželešanum i politička kampanja

Ovo Ljajićevo otkriće je otvoreno zabadanje prstiju u oči onima koji su bili žrtve Šešelja i njegovih šefova. Da li je Zukorlić upadao u nečije kuće i uzimao dečje pasoše i prijetio čija djeca ne mogu u obdaništa i škole? Da li je Zukorlić zahtevao proterivanje pripadnika neke nacije kojoj on sam ne pripada? Na ova pitanja može i treba da odgovori Rasim Ljajić, ako bod protiv Partizana i bod protiv C.Zvezde budu dovoljni za opstanak FK Novi Pazar u prvoligaškom društvu. Da su mozgovi glasača dobrano isprani jesu, ali toliko koliko procenjuje gospodin Ljajić ipak nisu. Svoje zamerke gospodinu Zukorliću, eks-ministar Ljajić je začinio primedbom da on u kampanji ne izgovara „Alah dželešanum“. Kako Tadiću, Nikoliću i ostalim predsedničkim kandidatima nije zamerio što u kampanji ne prizivaju Boga, navodi na zaključak da je primedba usmerena na opanjkavanje Zukorlića kod vernika muslimana u BiH.

Nagrada za vernost: Aida Ćorović, saradnica

Photo: Stock

Potraga za „novim“ Nikolom Šećeroskim

Da bi kampanja što više zamirisala na sumpordioksid iz političke rafinerije, potrudila se i direktorica tzv. NVO „Urban in“ iz Novog Pazara, gospođica Aida Ćorović, koja je u nedostatku komunikacije sa svojim darodavcem narodnih para (iz Ljajićevog ministarstva) za njenu NVO, gospodina Muamera Zukorlića prozvala novim Nikolom Šećeroskim. Narod se svojevremeno šegačio sa šansama Šećeroskog, ali pamti protiv koga se on kandidovao i pamti da taj Šećeroski nije učinio ništa zlo narodu, pa Aida Ćorović nema nikakvog razloga da mu se podsmeva danas, a ako stvarno imamo novog Šećeroskog nema čega da se boji, kako onaj „stari“ nije uspio da sruši Miloševića, tako ni ovaj “novi“ nema šanse protiv novog Slobe. U čemu je onda njen problem? Zanimljivo bi bilo čuti gospođicu A.Ćorović da kaže, od kada se to organizacije (grupe), koje protivzakonito dobijaju novac od Vlade iz budžeta i bave se politikom, nazivaju „nevladinim organizacijama“? I kako to da joj nijedan drugi kandidat nije zaličio na Nikolu Šećeroskog, koji nažalost ne može da joj replicira kontrapitanjem na koga ona ili neki drugi liče?

Ko je novi Slobodan Milošević?

Ako danas imamo novog Šešelja i(li) novog Šećeroskog među kandidatima za predsednika Srbije, ko je onda novi Slobodan Milošević? Bez novog Miloševića nema ni novog Šešelja ni novog Šećeroskog, jer da ga ima ne bi Rasim Ljajić i Boris Tadić tražili da im iz Haga pošalju starog Šešelja, vole i oni da se ponove. Možda su se nadali da bi njegovo ubojito retoričko i preteće propagandno oružje delovalo samo protiv Tomislava Nikolića, a ostali kandidati imaju stečeni imunitet na šešeljizam. Malo morgen rekli bi predsednički kandidat Ivica Dačić i njegov idol, bivši šef i učitelj ispod Lipe.

Da nisu svi opsednuti Zukorlićem govori i tekst kolumnistkinje dnevnika „Danas“ Safete Biševac, koja je, rekao bih, jedina svetla tačka korektnog novinarskog izveštavanja iz Sandžaka u kojem se međunacionalni i međuverski odnosi ocenjuju kao zadovoljavajući i koja drži pravu distancu od svih politika i političkih partija i politikanata u toj sredini.

Golotinja (nudizam) u predizbornoj kampanji

Nažalost, list „Danas“ verovatno trpi velike duševne bolove kada objavi neki korektan tekst o Sandžaku, pa mora odmah da pravi ravnotežu, verovatno da bi mogao da naplati te svoje duševne bolove. Evo kako je deo Ljajićeve izjave Dnevnom avazu preuzeo, aranžirao i naslovio „Danas“ u svojoj omiljenoj rubrici „Intervju ispod (s)vesti“ i to bez navođenja pravog autora izjave, pripisujući je tom listu.

Panovićev doprinos: Danas u kampanji

Photo: Stock

Rasim Ljajić ima prava da veruje da je model nudizma kod radnika u Novom Pazaru koje su on, Boris Tadić i Mlađan Dinkić skinuli do gole kože, primenjljiv i na kampanju muftije Zukorlića. Da li će i ko će stvarno da se skida go saznaće se malo kasnije, možda na kraju izbora, možda na kraju fudbalskog prvenstva, a možda neće ni tada.

Krivične prijave u službi izborne kampanje u Sandžaku

Biserima izborne kampanje svoj aprilski doprinos dalo je i Bošnjačko nacionalno vijeće (BNV) u tzv. „tehničkom mandatu“, u Novom Pazaru sa bivšim poslanikom Esadom Džudževićem na čelu. Protiv legalno izabranog i konstituisanog, i od države Srbije nepriznatog Bošnjačkog nacionalnog vijeća (izbori održani 06.06.2010.) je ovo vijeće u „tehničkom mandatu“ 19. aprila 2012. godine podnelo krivičnu prijavu zbog „lažnog“ predstavljanja. Proteklo je toliko vremena od nepriznatih izbora i da nisu raspisani ovi predsednički i parlamentari izbori oni ne bi „saznali“ da je to predstavljanje bilo „lažno“.

Da se podsetimo, na izborima za manjinski savet (veće) 2010, najviše mandata osvojila je BKZ (stranka pod „uticajem“ M.Zukorlića) pa je bivši DS ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić (p)ostavio privremeno veće do (obećanih) ponovljenih izbora koji neće ni biti ponovljeni (prošlo i dvije godine).

Meta: Muamer Zukorlić, predsednički kandidat

Photo: www.vesti-online.com

Veće za koje je na legalnoj sednici (07. jula 2010.) glasalo 19 od 35 izabranih predstavnika suspendovano uz prethodno krivotvorenje Poslovnika. Odredba koja je važila za sve ostale manjinske savete Srbije, da je za njihovo konstituisanje dovoljna prosta većina, je ravno mesec dana posle održanih izbora prepravljena tako da ne važi za Bošnjake već se za njih traži dvotrećinska većina. Od Ministarstva za ljudska i manjinska prava samo toliko. Maaašala!

Na osnovu javno izrečenih sumnji, za organizaciju tih manjinskih izbora i manipulacije biračkim spiskovima Boris Tadić, Sulejman Ugljanin i Rasim Ljajić bi od Slobodana Miloševića dobili čistu desetku, a za nepriznavanje rezultata izbora još i odlikovanje.

Obzirom da ova (privatna) krivična prijava nema uporište u Krivičnom zakoniku Srbije, postavlja se pitanje čemu ona služi? Možda za difamaciju političkih protivnika na lokalnim izborima i zatrašivanje građana. Da se podsetimo da sudski proces za ugrožavanje zemlje koji se vodio protiv Sulejmana Ugljanina i grupe funkcionera SDA od 1993 (!) još nije okončan a kad će ne znaju ni sudije ni tužilac, konzerviran je do daljnjeg.