Nikopolis i Asheron

Moto berza

Nikopolis (grad pobede) je bio grad u Antičkoj Grčkoj. Osnovao ga je 31. pne Oktavije u sećanje na pobedu nad Markom Antonijem i Kleopatrom. Marko Antonije bio je rimski državnik i vojskovođa.

Bio je jedna od vodećih ličnosti u vreme poslednje faze građanskih ratova u Rimu koja se završila njegovim porazom u bitki kod Akcija i uspostavljanjem Avgustovog principata.

Pokusao je da sa Kleopatrom postane kalif umesto kalifa, ali mu nije upalilo. Pre toga je bio u savezu sa istim tim Oktavijem, a Kleopatra, bivša Cezarova žena je pogrešno procenila da je Antonije jaši. Ima tu još puno detalja, nažalost niko nije bio ni slep, ni nepokretan da bi kasnije prohodao, pa ne može da se snimi prava latinoamerička sapunica.

Prema tvrdnjama mojih domaćina Nikopolis je imao 200.000 stanovnika. Pretpostavljam da su subjektivni kao i mi Mitrovčani prema svom Sirmijumu. U svakom slučaju i Sirmijum i Nikopolis su imali više stanovnika nego sadašnji gradovi Sremska Mitrovica i Preveza. Po rečima jednog Grka arheologa, Prevez(a) je slovenska reč, navodno su se Sloveni borili na strani Kleopatre i posle bitke su ostali tu da žive.

Putopis nije klasičan, bajkerski, pošto sam varao. Do Preveze sam isao kolima, a posle je bilo raznih prevoza. Nisam verovao da ću ikada sesti na auto bez dva točka.

Dinos, moj domaćin u Prevezi vozi ovu Kawu. Svake godine dođe i prođe kroz Srbiju. Do Mitrovice, to je 1000 km dosadnog autoputa. Razmišljam kako bih odlepio na svom Teteercu. 10 sati ničega u jednom pravcu. Drugi deo tog ničega vredi proći. Od Soluna desno prema Igumenici je završen auto put, tako da je sada Igumenica spojena sa turskom granicom. Put se zove Egnatia Odos (moderni put) i koštao je 6.77 milijardi evra. Ima 42km mostova ili 6% puta, 73 tunela (dupla, autoput je), ukupno 50km ili 7% ukupne dužine. U evrima 1,8 milijardi samo za tunele. I sve to za džabe. Nema putarine. Kućice su izgrađene, pa napuštene.

Od granice do Soluna je 2 evra. Mora da se Grci šokiraju kada na 200 km Makedonije naiđu na tri naplatne rampe, a auto puta više nema nego što ima.

O Srbiji i našim putarinama ne vredi trošiti reči. Čak ni glagol - majka kombinacija. A tek policija, pardon astinomija. U Grckoj sam bio opasnost na putu, posto vozim toliko sporo da smetam i babama i dedama. Svi voze pun gas. Čak vozači kola prednjace, više divljaju od motorista. Noću su pored kuće prolazili debelo preko 200, sa sve plavim neonkama i tuc-tuc muzikom. Pretpostavljam da je tuc-tuc muziku smislio debil koji umesto mozga ima klik-klak, pa taj zvuk čuje svaki put kada protrese glavom. Uglavnom kada sam se vratio u Srbistan pomislio sam da su uhvatili Bin Ladena. Premijera više ne mogu da ubiju posto niko ne zna kako izgleda i ne mogu da mu zapamte ime. Zar je neophodno da toliko policije bude na putu?

Za par dana sam video da kriza nije tako strašna kao što mediji pumpaju. Svi su dužni i što je najgore bez ideje kako dalje. Kada se zavrti ekonomski ringispil, čoveku se suzava vidno polje i ne vidi jasno, kao vojni piloti na 5 G. Takav jedan se zavrteo Grčkom, prvo kroz slom berze, a posle kroz slom celog sistema. Većina Grka koje sam upoznao su kreditne žrtve. Olako su ulazili u masinu, ali se kod njih ringispil brže vrteo, pa su cifre od 100.000 novaca česte. A ima samo dve ruke, i misli da će se situacija srediti. Hoće, ali posle rata. Uvek ide u tom redosledu. Kriza, pa rat, pa postaje moguće što inače nije. Tako je kod nas jednom prilikom rodila ljubičica od sto kila ( druže Tito ljubičice bela...). Sa kreditima je zajebano što su mamci šareni i privlačni. Mada, iza svakog mamca je udica. Ribe slute, a pecaroši to odlično znaju. Ribolov se i zasniva na tome. Za ajkulu je igra sa ribolovcem zanimljiva samo kada je ovaj kupach, a za mene igra sa bankom samo kada sam turista u Atini, i neredi su, i ja imam masku na glavi. Grci sa kojima sam razgovarao nisu naivni u pogledu uzroka krize, ali to je već debelo politika, a time se ne bavimo.

Preveza danas ima 20.000 stanovnika. Na ulazu u ovaj zaliv je bila čuvena bitka sa početka priče. Do nedavno je feribot prevozio preko ulaza, a danas se prelazi podvodnim tunelom. Koliko znam jedini takav u Grčkoj. Odatle do Lefkade je oko 30 km. Lefkada gotovo da nije ostrvo. Nasut je put i od kopna je razdvaja samo ovaj motorni most.

Za razliku od Preveze gde lokalna vlast blokira razvoj turizma. To su reči mojih domaćina, a i vidi se golim okom. Lefkada je puna kao košnica. Ipak lokalci znaju gde treba otići, pa sam dobio koordinate raja. Menjam i prevoz.

Mala plaza do koje vodi vratoloman put. Kada zamišljam plažu uvek vidim ovakvu sliku. Pesak i more. Sve ostalo je višak, svaki zvuk, a pogotovo turistički pregaoci sa suncobranima, kuvanim kukuruzima i lošim kopijama skupih satova. Odmor je to sto znači ta rec, a posle crnogorskih i grčko-troprstih pustolovina, čoveku treba odmor od odmora.

Uvek sam mislio da je kombinacija peska Dunavca i mora najbolja kombinacija, i evo je.

Na pola sata motorom od Preveze je Zalongo. Selo čuveno po masovnom samoubistvu grčkih žena i dece. 1803. je turska vojska slomila otpor branilaca i grupa žena je bežeći stigla do litice nadomak sela. Odatle su se bacile u ponor.

Majke su skakale da deca ne bi isla da se bave humanitarnim radom u mirovnim misijama (nekada janičari), sa mogućnošću napredovanja u službi. Nije htela da se sa ćerkom prihvati lagodnog života u haremu dok sinovi putuju po svetu.

Život nudi brojne mogućnosti, ali balkanska tvrdoglavost je čudo nad čudima. Pošto nove generacije ne znaju značenje reči čast, sem kada treba da se zbog ženke zakači sa najboljim drugarom, teško je objasniti porive i sistem vrednosti koji su terali ljude pre samo 200 godina, da se ponašaju toliko ekscentrično.

Međutim, kada neko ima karakter jazavca i mentalitet pacova teško mu je objasniti šta znači čast. Pošto nema reči koja bi opisala takvu dvodimenzionalnu žvalu, koristi se eufemizam "sposoban".

Ne zna da piše, pomalo sriče i sposoban je. Ima i onih koji ne znaju da završe normalan fakultet, nego moraju kod privatnika.

Fizicki i emocionalno zakržljao, rade dve ganglije intelektualnog centra i eto razloga da i on bude sposoban. Mora da upropasti firmu od 20 miliona novaca da bi mu na neki račun leglo 20 hiljada. Silni sposobni onesposobiše planetu.

Na vrhu litice je spomenik, trenutno u fazi rekonstrukcije, jer su ga gromovi oštetili. Do vrha vodi 1000 ovakvih stepenika. Nije lako, ali usput sam obilazio gotovo nepokretne Grkinje koje uspon na Zalongo dozivljavaju kao hodočašće.

Razmisljam o veri tih ljudi i o veri onih koji drže veleprodaju Boga pa nam je prodaju na malo. Oni što su ubili Hrista, pa se posle nazvali hrišćanima. Uveli su tržišnu ekonomiju puno pre, nego što su kasnije izmislili kapitalizam. Čovek nema potrebe za moralom, pravdom i etikom. Dovoljno je da plaća porez i povremeno otkupi grehove. U međuvremenu pali, pljačkaj, kolji, ali sačuvaj koju kintu za otkup grehova. Po toj logici, čovek je nadmudrio Boga, jer ovaj ima predvidivo ponašanje. Čim njegov namesnik na zemlji dobije kinte koliko mu treba, gresi su oprošteni. Tako ispadne da je đavo bolji pedagog, jer odnos sa njim nije predvidiv, što vidimo iz sledećeg vica:

"Zapio se grbavac u kafani, već je kasno i krece kući. Preko groblja je prečica i on onako pijan reši da ide tuda. Uplašio se, ali ide polako, kad naiđe na đavola. Gde ćeš ti kaže ovaj. Tuc-muc, krenuo sam kući... Šta ti to na leđima? Grba. Daj to ’vamo.

Otrči grbavac sav srećan nazad u kafanu, pokazuje ljudima kako ga je đavo izlečio, pa reši ćopavac, da i on ode na groblje.

Ponovo ista prica. Ko si ti? Ubogi nesrećni ćopavac... Imas grbu? Ne. Drzi."

Povratak. Tripovao sam da ce mi neko ukrasti motor, iako je dole manastir i ima ljudi, nisam mogao da se opustim.

U staroj Grckoj je postojalo mnoštvo proročišta, ali sam u jednom je budućnost predviđana u kontaktu sa mrtvima. Mesto se tako i zove. Nekropolis, i nalazi se severno od Preveze na nekih 20-30 min motorom.

Nekropolis je najpoznatije svetilište takve vrste u antici. Stari narodi su verovali da je duša besmrtna nakon oslobođenja od tela, i da je moguć kontakt sa mrtvima, te da je moguće na taj način predvideti budućnost. To je zahtevalo specijalne žrtve i rituale. Hodočasnici su prolazili kroz tri faze telesnih i duhovnih testova tokom kojih su izolovani u tamnim prostorijama proročišta. Bili su podvrgnuti specijalnoj dijeti kombinovanoj sa halucinogenim materijama. Nakon nekoliko dana rituala i molitvi silazili su u pećinu - kriptu do ovih vrata.

To je mesto susreta zivih i mrtvih. Prolaz u drugu dimenziju. Sa one strane vlada Had i njegova zena Persefona. Mesto na koje je Homer poslao Odiseja da prizove Ahilov duh. Mesto na koje je Herodot poslao izslanika da od pokojne žene isčačka odgovor na pitanje gde je sakrila pare. Ona je odgovorila da joj je hladno u podzemnom svetu, jer nijednu sveću nije upalio za njenu dušu, a kao dokaz svog identiteta rekla je da je njen muž imao s njom seksualni odnos nakon njene smrti… Bas veseo neki svet. Jet set starog veka. Ima i zanimljiva priča o tome kako je Had oteo Zevsovu ćerku Persefonu, ali ne znam koliko ste otporni na istoriju, da ne davim kao broj jedan.

Danas to izgleda ovako. Slika je sa neta posto sam zaboravio aparat.

Postoji jos jedna zanimljiva priča. Navodno su u nekom savremeniom manastiru monasi duvali da bi mogli da komuniciraju sa drugim svetovima. Pošto je moj grčki takav kakav je, pre 20 godina sam živeo godinu dana na Kritu, pa i ako sam nešto znao , zaboravio sam, nisam uspeo da saznam više o tom manastiru. Mora da ostane neki deo i za drugi put.

Jos malo slika Preveze i okoline.