Dinar slabi uprkos intervencijama NBS

Dinar i dalje obara neslavne rekorde slabeći iz dana u dan, dok mu Narodna banka Srbije, koja u ovom trenutku jedina ima slamku za njegov spas, ne pomaže mnogo, iako gotovo svakodnevno interveniše.

Evro je zvanično premašio i 112 dinara, dok ga građani mogu kupiti za minimum 113 dinara u menjačnicama, a u bankama moraju da plate i gotovo 115 dinara. Ekonomisti se slažu da će bolji dani za naš devizni kurs doći tek kada se sedne za sto sa Međunarodnim monetarnim fondom i nastave pregovori, koji moraju da imaju obavezujući karakter.

Evro iznosi 112,23 dinara i za godinu dana oslabio je 11,2 odsto, dok je NBS od početka godine prodala 753,5 miliona evra, ali ga nije obuzdala. Ni doznake iz inostranstva nisu imale gotovo nikakvog uticaja na kurs, bez obzira na to što su gastarbajteri uneli u prva dva meseca oko 240 miliona evra, a toliko najverovatnije i od marta do maja.

- Sve je veća glad za devizama i taj trend će se nastaviti sve dok se ne "odmrznu" razgovori sa MMF i aranžman za razliku od dosadašnje situacije postane obavezujući. Zbog recesije u evrozoni smanjena nam je mogućnost za izvoz, a to znači manje deviza, investitori beže u evro zbog neizvesnosti, ne toliko zbog situacije u Srbiji, nego pre svega u Grčkoj, i što je veoma važno, banke će iznosti novac svojim maticama, samo će zadržavati štednju - kaže za Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Sve je očiglednije, kako kaže Đukić, da će se zdravo jezgro evrozone izdvojiti, a to ukazuje na to da će ulagači biti preobazrivi za tržišta poput Srbije, tako da se ove godine ne možemo nadati značajnom prilivu investicija.

Narodna banka Srbije u četvrtak je odlučila da zadrži referentnu kamatu na 9,5 odsto, što je signal investitorima da će imati i dalje visoku cenu na dinarske vrednosne hartije.

- Stabilnost kursa je ugrožena poslednjih meseci. Priliv doznaka tokom praznika ili letnjeg perioda često uliva nadu da može doći do određene stabilizacije, ali se uglavnom radi o iznosima koji u sumi nisu dovoljni da pokriju manjak deviza po osnovu spoljnotrgovinskog deficita, odnosno da omoguće stabilan kurs sam po sebi - kaže Jasna Atanasijević, glavni ekonomista Hipo-Alpe-Adrija banke.

Komentar:

Ime:

E-mail:

(Opciono)

Komentar:

11.05.2012