U susret novoj vladi: Resori nisu partijski plen

Shodno obećanjima političkih subjekata i upozorenjima javnosti da ministarstva ne smeju biti "partijski plen", nova vlada, kako su prethodnih dana navodili akteri na političkoj sceni, ne bi trebalo da ima više od 20 članova, uključujući predsednika vlade, njegovog zamenika i ministre.

16, 17, 18, 19... ministarstava

Partije su tokom predizborne kampanje insistirale na činjenici da broj ministarstava treba da bude 16 ili 17, što podrazumeva da "apetite" pojedinaca treba držati pod kontrolom u vremenu opterećenom finansijskim teškoćama i nagoveštajima restriktivnih mera.

Veći broj stranaka u vladi, slažu se analitičari, zahteva i veći broj ministarstava kako bi se "namirili" svi koalicionu partneri.

Profesor Fakulteta političkih nauka (FPN) Slaviša Orlović smatra da za sve stranke koje budu činile novu vladu ima "dosta prostora", ali samo ukoliko budu bile spremne na kompromise, a govoreći o tome da li je bolje da u vladi bude više ili manje partnera kaže "obe opcije imaju prednosti i mane".

"Kad imate manje aktera, manji su i problemi unutar koalicije i vlade, ali kada je tesna većina, onda može da dođe do otkazivanja poslušnosti i da se dovede u pitanje većina", objasnio je Orlović i dodao da će budući predsednik vlade voditi računa i o tome da u nju ne ulaze "ucenjivači".

Njegov kolega, profesor Zoran Stojiljković, mišljenja je da broj ministarskih mesta u vladi ne treba da pređe 19, računajući premijera i vicepremijera.

Interesantan je i predlog istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji koji je savetovao osnivanje projektnih ministarstava koja bi se bavila rešavanjem "gorućih problema" s kojima se srpsko društvo suočava.

Autor predloga "Novi pristup formiranju Vlade Republike Srbije" Dejan Milenković je na debati u Evropskom pokretu pojasnio da prilikom formiranja ministarstava treba uzeti u obzir četiri kriterijuma - istorijski, teorijski, životni i projektni.

Prema njegovim rečima, projektna ministarstva treba formirati u oblasti poljoprivrede, rada i zapošljavanja i javno-privatnog partnerstva, što su i pitanja koja su u toku predizborne kampanje najčešće pominjana, a čijim rešavanjem bi se znatno poboljšao položaj građana Srbije.

Projektna ministarstva bi, kako je dodao, u određene oblasti uvela menadžerski pristup, a ministar ne bi morao nužno da bude stranačka ličnost, ali bi morao da poseduje menadžerske i upravljacke sposobnosti.

U narednom periodu, smatra, treba obezbediti intersektorsku horizontalnu i vertikalnu saradnju ministarstava i drugih organa uprave, ali i lokalne samouprave, kako bi se povećala njihova efikasnost.

Ne želeći da precizira koliko resora treba da bude u narednoj vladi, naveo je da postoji 14-15 oblasti za koje treba da budu formirana ministarstva.

Do kakvog rešenja će doći partneri koji budu formirali vladu biće poznato, kako očekuje i javnost i većina političara (uključujući i izabranog predsednika Srbije Tomislava Nikolića), "u što kraćem roku".

Da podsetimo - vlada premijera Mirka Cvetkovića, 11. od uvođenja višestranačja, jedina je od demokratskih promena 2000. godine koja je "izdržala" do kraja mandata.

Nijedna vlada nije stigla do kraja mandata

Demokratske promene na početku novog veka donele su srpskom društvu i nove probleme... nijedna vlada nije stigla do kraja mandata i, ukoliko se ne računa prelazna čiji je cilj bio da "dobaci" da januarskih (2001) parlamentarnih izbora u Srbiji, najkraće je trajala vlada Vojislava Koštunice (2007/08) koju će istorija upamtiti i kao najduže sastavljanu - čak šest meseci.

Obeležila ju je koalicija DSS-DS, okarakterisana više kao kohabitacija, manje kao saradnja u vladi. U njoj su bili i G17 plus i Nova Srbija, potpredsednik je bio Božidar Đelić, imala je 23 ministra, trajala svega osam meseci i raspala se usled neslaganja oko potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.

Koalicija ZES, SPS-PUPS-JS i manjine, predvođena premijerom Cvetkovićem državne probleme je od 7. jula 2008. godine rešavala sa prvobitnih 27 članova (24 resora), a marta 2011. izmenjenim brojem - 21 članom, odnosno 17 ministarstava.

Posle rekonstrukcije, 14. marta prošle godine, premijer Cvetković preuzeo je i ministarstvo finansija, a njegov zamenik ostao je Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova.

Do novog izbora aktuelna vlada ima dva potpredsednika - Jovana Krkobabića i Vericu Kalanović, pošto je Božidar Đelić podneo ostavku nakon decembarskog neuspešnog pokušaja dobijanja kandidature za članstvo u EU.

Na čelu Ministarstva spoljnih poslova je Vuk Jeremić, odbrane Dragan Šutanovac, pravde Snežana Malović, za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović, rada i socijalne politike Rasim Ljajić, a ministar bez portfelja Sulejman Ugljanin. Ministarka omladine i sporta Snežana Samardžić Marković podnela je ostavku zbog odlaska na novu dužnost u Savet Evrope.

Milutin Mrkonjić vodi Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku, Oliver Dulić Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Srđan Srećković Ministarstvo vera i dijaspore, Milan Marković Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, a Žarko Obradović Ministarstvo prosvete i nauke.

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja vodi Nebojša Ćirić, Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Dušan Petrović, ministar zdravlja je Zoran Stanković, a kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković.