Rasprodaju pokućstvo da bi preživeli

Dnevnik

putnih troškova koje nisu dobili od novembra 2009. godine, regresa i toplog obroka, kao i regulisanje radnog staža koji im nije uplaćivan preko 16 meseci. Više puta su zaposleni ponavljali da su, zbog teškog ekonomskog i socijalnog statusa, bili prinuđeni da organizuju štrajk, a sada su, kako tvrde, primorani čak i da rasprodaju stvari iz kuće kako bi preživeli. Jer, njihov status još nije rešen, a među njima ima onih koji nemaju nikakvih prihoda.

- Računi se samo gomilaju. Snalazimo se nekako, prodajemo stvari koje imamo u kući. Pričali smo i sa gradonačelnikom Zrenjanina Miletom Mihajlovim i zamolili smo ga da nam lokalna samouprava da po 5.000 dinara jednokratne pomoći dok naš problem ne bude rešen – pričaju radnici “Budućnosti” čiji se “radni” dan svodi na dolazak u firmu samo da bi se žalili jedni drugima, igrali karte i očekivali neke dobre, u moru loših vesti.

Predsednik Sindikata industrijskih radnika Vojvodine Zoran Eremić podseća da zaposleni u “Budućnosti” vode sudski proces zbog neisplaćenih zarada.

- Oni od februara 2011. godine nisu dobili plate, a saznali smo da im nisu uplaćivani ni osiguranje ni radni staž. Očekujemo da će sudski postupak protiv firme uskoro biti okončan u korist štrajkača – ističe Eremić.

Radnici koji su ostali u “Budućnosti” odbili su pre nekoliko meseci da pređu u drugo zrenjaninsko preduzeće istog vlasnika – “Stilos print”, dok su ostale kolege to učinile.

- Problem je u tome što svi u “Stilos printu” rade na određeno vreme, a mi u “Budućnosti” smo zaposleni na neodređeno. Zašto bismo dali status stalnog radnika za status radnika na određeno? Svi mi imamo preko 45 godina i pitanje je ko bi nas zaposlio, ako posle angažmana na određeno vreme ostanemo na ulici – ističe radnica Radmila Vaš.

Poslovodstvo “Budućnosti” nijednom, od početka generalnog štrajka, nije se oglasilo u javnosti i obrazložilo trenutnu situaciju u firmi, ali i odgovorilo na prozivke radnika i sindikata.

Ž. Balaban