Samit protiv Merkelove

e-Novine

Na sastanku 27 šefova država članica Evropske unije koji se održava u četvrtak i petak u Briselu, evropski lideri će pokušati još jednom da učine napredak u ekonomskim integracijama. Međutim, duboke razlike u viđenju problema i njegovog rešenja stvaraju impresiju da nikakva spasonosna pravila neće biti usvojena, što će podeljenim učesnicima skupa pojasniti svu kobnost vidovdanskog okupljanja i njegovih nesagledivih posledica.

Dvodnevni skup u administrativnom centru Evrope trebalo bi da, uz ciku, viku i porođajne muke iznedri strategiju prevazilaženja dužničke krize i ponudi osnove za jačanje Unije, razume se, pre svega u bankarskom sektoru, jedinoj brizi korporativne Evrope u kojoj milioni običnih ljudi grcaju u dugovima, ne bi li ispravili pogrešne, neodgovorne i gramzive poslovne odluke bankarsko-špekulativnih stručnjaka i vratili dugove njihovih privatnih banaka.

“Francuska i Nemačka hoće da ojačaju ekonomsku i monetarnu, a sutra i političku uniju”, izjavio je u sredu francuski predsednik Fransoa Oland, na šta je nemačka kancelarka Angela Merkel dodala “mi imamo obavezu da stvorimo čvrstu i stabilnu Evropu sutrašnjice”. Iako oboje uvereni u sugestivnost velikih reči, čini se da to neće biti dovoljno kako bi se umirilo tržište i partnere, prestravljene bankrotima u najavi koji svako malo stižu na adresu Evropske centralne banke.

I dok se vode presudne bitke i pripadajuće ucene za vodeću političku poziciju u Evropi, evropska dužnička kriza je otišla korak dublje, kada su Španija i Kipar postale četvrta i peta članica Unije (pre njih Grčka, Irska i Portugal) koje su zatražile finansijsku pomoć u otplati pristiglih potraživanja. Španski premijer Mariano Rahoj vrisnuo je u sredu da njegova zemlja neće još dugo izdržati pod teretom pozajmica sa kamatnom stopom od 7 odsto, a ništa bolje vesti ne stižu ni iz Italije gde kamatne stope rastu već nedeljama.

berza u Frankfurtu: DAX indeks pod pritiskom

Photo: Stock

Pod ozbiljnim pritiscima domaćih javnosti, lideri posrnulih evropskih privreda su pomislili da je rešenje krize samo u rukama Angele Merkel, na koju se vrše ujedinjeni pritisci gubitnika da prihvati izdavanje evro-obveznica kao tržišno rešenje na kratak rok. U tom paničnom traženju rešenja, evropskim liderima više nisu strane ni paralelne monetarne institucije, pa jedan od predloga da, mimo suvišne Evropske centralne banke (ECB), Fond za pomoć Evrozoni (FESF), uz prethodno dobijanje bankarskih ovlašćenja, otkupljuje državne dugove, iako je svima jasno da u njemu nema ni približno dovoljno novca da se zapuše sve rupe napravljene tokom decenije liberalnog eksperimenta koji je favorizovao špekulativne poslove na račun novostvorenih vrednosti. Jednostavnu soluciju za nedostatak para u ovom Fondu, lideri-dužnici vide u pozajmicama od ECB.

Ulična dijagnoza: Vlada laže, banke kradu, bogati se smeju

Photo: Stock

Na sastanku svrstanih u EU, biće reči i o predlogu predsedavajućeg Hermana Van Rompaja, koji je predočio ideju produbljivanja monetarne, kroz stvaranje bankarske unije i garantovanog depozita, što podrazumeva pojačanu finansijsku kontrolu i gubitak dela suvereniteta članica, i teško pada onim državama čiji su suverenitet i integritet odavno ugroženi nedostatkom kontrolnih instrumenata koji bi, recimo, ustanovili nešto ranije da Grčka falsifikuje državne izveštaje o stanju zaduženosti.

Nemačka se protivi upotrebi Evropskog fonda za direktnu dokapitalizaciju banaka bez upliva domicilne države, ukoliko zemlje dužnice ne dozvole kontrolu od strane evropskih institucija, i taj stav unosi teskobu kod država kojima je novac potreban i to potreban pod hitno. Šanse da se dođe do rešenja koje će zadovoljiti sve zainteresovane strane, veoma su male, iako se evropski lideri ovim povodom sastaju već dvadeseti put u poslednje dve godine. Bez ikakvog uspeha koji bi nagovestio da Evropa jeste ujedinjena onako kako se deklariše.