Rad umesto zatvora izabralo 500 osuđenika

Blic

- Tokom 2011. 388 optuženih je poslato na društveno koristan rad umesto u zatvor. Od januara 2012. do sada su ovakve kazne izrečene još 218 puta - iznose u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.

Zakon predviđa da se u ovakvim slučajevima osuđujuće presude mogu izreći za lakša krivična dela za koja je propisana novčana kazna ili zatvor do tri godine.

ZANIMLJIVOSTI

Najčešća krivična dela koja su počinili osuđeni

na kaznu rada u javnom

interesu su krađa struje ili

ogrevnog drveta

Presude se izriču i za

ugrožavanje javnog

saobraćaja i izazivanje

opšte opasnosti

Kazna rada u javnom

interesu može biti

od 60 do 360

sati

Za ovom vrstom sankcija najčešće su posezali sudovi u Vojvodini. Kada je reč o gradovima, na prvom mestu je Subotica, a potom Sombor.

Inače, ova dva grada su, uz Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Valjevo i Niš, mesta u kojima su otvorene i kancelarije za izvršenje alternativnih sankcija.

Da bi osuđenici mogli da odsluže kazne, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija je sklopila 65 ugovora sa raznim javnim preduzećima i ustanovama.

Marija Krsmanović, poverenica za alternativne krivične sankcije u Novom Sadu, kaže za “Blic” da pored javnih preduzeća sarađuju i sa brojnim mesnim zajednicama, kao što je, na primer, ona u Žablju.

Razlog za to je značajan broj osuđenika koji potiče iz seoskih sredina koje su prilično udaljene od većih gradova.

JP “Ada Ciganlija”: Dobri radnici

Osuđenici koje je Odeljenje za sprovođenje alternativnih sankcija raspodelilo na Adi Ciganliji, uposleni su na uređenju prostora i dečjih igrališta.

- Uprava i svi zaposleni u našem preduzeću imaju pozitivno mišljenje o ovim osuđenicima i njihovom radu. Iako do sada nismo zapošljavali nikoga ko je bio upućen iz Uprave za izvršenja krivičnih sankcija, ukoliko se ukaže slobodno radno mesto, JP “Ada Ciganlija” će izaći u susret onima koji su pokazali interesovanje za posao - rekli su nam u ovom javnom preduzeću.

- Javna preduzeća u manjim gradovima i mesnim zajednicama veoma često imaju skroman budžet i zapravo kroz našu pomoć i rad ljudi koji su osuđeni na tu vrstu kazne imaju mogućnost da obave neke veoma važne poslove. Na primer, osuđenici čiste kanale za odvod, sređuju pijačni prostor, uređuju groblja ili čiste sneg. Oni zapravo rade poslove od kojih najveću korist upravo ima najšira zajednica, odnosno obični građani - kaže Krsmanović.

Na pitanje kako se odlučuje gde će neki osuđenik biti angažovan, Krsmanović odgovara: - Na to utiče njihovo prethodno iskustvo, ali i afiniteti. Često ih, na primer, pitamo da li imaju neku ideju kako da svojim radom doprinesu zajednici.

Kada je reč o beogradskim javnim preduzećima u kojima se izvršavaju kazne rada u javnom interesu, Uprava je sklopila ugovor sa “Hipodromom”, “Adom Ciganlijom”, Ustanovom kulture “Vuk Karadžić” i “Gradskim pijacama”.

U Upravi uveravaju da su osuđenici veoma dobro primljeni u javnim preduzećima i mesnim zajednicama i što ih zaposleni u njima doživljavaju kao pravu pomoć.

- Neki su tamo nastavili da rade i posle izdržane kazne, kao što je slučaj sa osuđenikom koji je bio upućen u Javno preduzeće “Hipodrom” - kažu u Upravi.