Pola veka Dana maline

Politika

Valjevo – Jedna od najprofitabilnijih srpskih voćki – malina, kultivisano je počela da se gaji u valjevskom kraju još pre više od sto godina, među prvima u ondašnjoj Jugoslaviji. O tome svedoče brojni zapisi i dokumenti, dok je jedinstven svedok i privredno-turistička manifestacija Dan maline, koja se u čast ove voćke priređuje ravno pola veka. U Brankovini pored Valjeva, gde je održana prva, juče je organizovana i jubilarna 50. manifestacija.

Ni tropske vrućine, zahuktala berba kao i nezadovoljstvo zbog niskih otkupnih cena nisu sprečili malinare valjevskog kraja da na kratko obustave berbu i iskažu počast ovoj voćki. Inače, u ovom kraju pod malinjacima je oko 5.000 hektara i od crvenih plodova mnoga domaćinstva su sagradila nove kuće, iškolovala decu a nemali broj promenio način života. U poslednje vreme, dok se mogu čuti razni komentari o neveseloj sudbini ove voćke, hrabri podatak da se njenom proizvodnjom bavi sve veći broj mladih ljudi. U ovoj posao ulaze ozbiljno i s namerom da prate svetske trendove. Među pedesetak onih koji su došli na jučerašnju manifestaciju bio je i Miloš Đekić iz Rađevog Sela kod Valjeva, koji je još pre dve godine malinjak od jednog hektara prekrio zaštitnom mrežom. To praktično znači da više ne gleda u nebo i ne strahuje od grada, provale oblaka ili preteranog sunca.

– Postavljanje mreže već se isplaćuje, jer je prošle godine u dva navrata bilo grada a u ovoj obilnih kiša, čiji je uticaj ova vrsta zaštite značajno smanjila. Takođe je bitna i zaštita od sunca, odnosno toplote koja, kada pređe 30 stepeni, predstavlja veliku opasnost za malinu. Ja ću ove godine imati prinos od 10.000 kilograma plodova dobrog kvaliteta sorte „miker” koji mi otkupljuju prodavci sa Kvantaša u Beogradu po ceni od 140 dinara. Praktično ceo rod mi je unapred kupljen tako da ću naredne godine površinu pod malinom povećati za još jedan hektar – kaže ovaj ambiciozni proizvođač iz Valjeva.

Milorad Božić iz sela Miličinice i ove godine je doneo svoje plodove na ocenjivanje, ali i da podrži jubilarni Dan maline. Kaže da je ova manifestacija lepa promocija ove voćke i da podstiče mlade da se bave malinarenjem. Jedino kaže da ga ne pitamo za cenu, kojom nije zadovoljan ni ove godine, i pored toga što je sa početnih 80 dostigla 105 do 120 dinara za kilogram prvog kvaliteta. Istog mišljenja je i Borivoje Petrović iz Gornje Bukovice, koji ima malinjak od hektar površine. Za ceo malinjak obezbedio je navodnjavanje kap-po-kap. On ima, kaže, sreće što ne mora da plaća nadnice beračima, već to i dalje rade članovi porodice, pa upravo tako i zarađuje.

Hektar maline ima i mlađani Branko Simanić iz sela Lopatnja iz opštine Osečina. On veli da je posle osnovne škole rešio da ostane na očevini i u potpunosti se posvetio voćarskoj proizvodnji. Ni on nije zadovoljan otkupnom cenom od 110 dinara, ali nije ni razočaran. Na jubilarnoj manifestaciji pojavili su se malinari iz čak tri novoosnovane i registrovane poljoprivredne zadruge koje je objedinila proizvodnja voća. Organizatori Dana maline – Turistička organizacija, Regionalna komora, Grad Valjevo i Zavod za unapređenje poljoprivredne proizvodnje – proglasili su najuspešnije proizvođače. Za najvećeg robnog proizvođača proglašen je Milorad Ranković iz sela Donjih Leskovica, najveći prinos imao je Miloš Đekić iz Valjeva, a najuređeniji malinjak Dragoslav Starčević iz sela Suvodanja. Na pratećoj tribini, odnosno predavanju o proizvodnji ove voćke, čulo se nekoliko egzaktnih podataka među kojima i onaj da u Srbiji pod malinom ima 13,5 hiljada hektara, sa kojih je u prošloj godini ubrano 83.600 tona crvenih plodova, a u ovoj će, procene su, rod biti manji za 30 odsto. I pored dosta oštre konkurencije na svetskoj pijaci, stručnjaci su poručili ovdašnjim voćarima da ne posustaju, jer je malina izuzetno cenjena voćka i odavno ima status voća i leka. Kada je reč o sorti „vilamet”, o njenim lekovitom svojstvima više znaju stranci nego domaći proizvođači. Sa druge strane jedan institut u Americi utvrdio je da svemir, odnosno vaseljena ima miris koji neodoljivo podseća na miris maline.

Budo Novović

objavljeno: 02.07.2012.