Arhitekti Pavlu Vasevu nagrada u Londonu za enterijer Kinoteke
Srpski arhitekta Pavle Vasev dobio je prošle nedelje u Londonu nagradu za enterijer Kinoteke, koju je u konkurenciji 66 projekata iz 30 zemalja dodelila organizacija Sent-Goben.
Tako se Vasev našao u društvu samog svetskog arhitektonskog vrha, poput Normana Fostera, Zahe Hadid i Santrajga Kalatrave, koji su takođe osvajali nagrade na ovom takmičenju.
Široj srpskoj javnosti arhitekta Vasev nije poznat, možda i zbog toga što je kao mlad čovek, sa tek završenim Arhitektonskim fakultetom, 1988. godine otišao u Kanadu, da bi se pre šest godina, iz porodičnih razloga, vratio u rodnu kuću na Vračaru. Od tada, praktično, živi na relaciji Beograd - Toronto.
- U Kanadu sam otišao pre onih teških devedesetih i odmah sam počeo da radim u struci. Ubrzo sam u Torontu počeo da sarađujem na projektima poznatog arhitektonskog biroa „Adamson Asosijets”, da bih se kasnije osamostalio - priča Vasev, dok šetamo obnovljenim zdanjem Jugoslovenske kinoteke, koje samo čeka upotrebnu dozvolu i stalnu muzejsku postavku da otvori vrata široj publici.
I kao što se, na početku karijere, u Kanadi prihvatio uređenja jednog spa centra, jer je kolegi bilo daleko da putuje do mesta gde su se radovi izvodili, (kasnije Vasev dobija nagradu za taj projekat), tako je i u činjenici da niko od beogradskih arhitekata nije želeo da prihvati rad na enterijeru Kinoteke sa veoma ograničenim budžetom, bila šansa koju nije propustio. I opet je nagrađen.
- Razmislio sam i predložio ljudima iz Kinoteke da, za ograničen novac kojim smo raspolagali u budžetu, uradimo enterijer prizemlja i prvog sprata, a da ostali prostor, a reč je o ukupno skoro 5.000 kvadrata, samo okrečimo i dovedemo u pristojno stanje. Oni su pristali i ja sam počeo da radim - priča Vasev, koji je nakon svega, ne samo projektovao ono za šta je bio plaćen, nego je nastavio da radi i na uređenju sprata, kancelarija, potrkovlja i podruma Kinoteke, praktično bez naknade.
U radu na enterijeru, kako i sam naglašava, potpuno se povukao i prepustio zdanju da samo iz sebe govori.
- Kad radi na jednom ovakvom objektu koji je od nacionalnog značaja, arhitekta mora da se odrekne svoje dominacije, pretencioznosti i potrebe za ličnim pečatom, i da pusti zdanje da samo govori. To je kategorija objekta čiji enterijer mora da traje, mora da preživi trendove, i zato sam se trudio da on bude sveden i da ničim ne bode oči - objašnjava Vasev.
Linije njegovog enterijera su prave, boje su nežne, bela i svetlo i tamno bež, gde god je mogao pravio je komunikaciju u prostoru otvorivši troja vrata na svečanoj sali i podigavši ispred njih pasarelu, koja može da služi i kao podijum za kratko obraćanje...
Od Konaka do Kinoteke
- prvobitno jednospartno zdanje u duhu klasicizma sa odlikama romantizma projektovao je nepoznati austrougarski arhitekta 1846. godine kao konak kneza Aleksandra Karađorđevića
- od 1853. do 1869. godine služilo kao gostionica „Srpska kruna”
- od 1869. do 1964. zgrada je bila sedište beogradske opštine (u tom periodu dozidan sprat i potkrovlje)
- kompletno renovirano 1928. godine
- godine 1964. za potrebe Saveznog zavoda za produktivnost rada radikalno je izmenjen paspored unutrašnjih prostorija
- namenska rekonstrukcija za zgradu Kinoteke započela 1996. godine, po projektu arh. Rajka Marića
- enterijer završava arh. Pavle Vasev
Objavljeno na sajtu blic.rs »
Komentari