„Furija“ protutnjala Starim kontinentom

Beograd - Fudbaleri Španije u poslednje četiri godine igrali su u tri velika finala posle kojih su u dva navrata bili najbolji u Evropi, a jednom na Mundijalu u Južnoj Africi, pa se s pravom može reći da je „crvena furija“ trenutno najbolja reprezentacija na svetu. Ono što krasi izabranike Visentea del Boskea je sistem klasičnog španskog fudbala koji se kroz Real Madrid, Barselonu i ostale klubove usađuje igračima od malih nogu, što je ključ uspeha u kojem se fudbaleri lako ukomponuju da igraju kao jedan.

Recept koji funkcioniše već godinama je i tempiranje forme za sam finiš takmičenja gde su Španci u Južnoj Africi, kao i u Poljskoj i Ukrajini, imali velike probleme u grupnoj fazi, a onda ubacivali u brzinu više i bivali najbolji u samoj završnici. Tako su pre dve godine na Mundijalu porazom od Švajcarske otvorili takmičenje, neubedljivo savladali slabašni Honduras, da bi se u poslednjem kolu provukli pored Čilea. Usledila su tri trijumfa sa po 1:0 protiv Portugala, Paragvaja i Nemačke, a isti rezultat odveo ih je do trofeja i u finalu sa Holandijom. Isto se ponovilo i na tek završenom prvenstvu Evrope. Na otvaranju turnira Italija je za razliku od finala bila dostojan rival pa je remi od 1:1 bio uvertira na takmičenju. Četiri gola u mreži Republike Irske popravila su sliku, a onda je usledio meč sa Hrvatskom gde je malo falilo da „kockasti“ pošalju branioca titule kući. Tim Francuske, koji je poput Španije 1998. i 2000. objedinio naslove prvaka sveta i Evrope, savladan je neočekivano lako sa 2:0, a onda je ponovljen hod po ivici ponora u penal trileru sa Portugalom. Ipak, „furija“ je zasijala kada je bilo najpotrebnije, kockice su se složile u velikom finalu gde su Ćavi, Inijesta i Fernando Tores kreirali scenario koji je ostavio Španiju na vrhu Evrope.

- Sačuvali smo najbolje za kraj, to nam je bilo potrebno da bismo bili šampioni. Ovakvu radost je nemoguće opisati, ponovo podižemo pehar i činimo Španiju ponosnom. Ovo je nešto što nikada neću moći da zaboravim - rekao je nakon meča strelac i asistent u finalu Tores i time potvrdio da loša igra na startu takmičenja nije slučajnost već taktika koja se unapred planira.

Igrač Čelsija je dobitnik i „zlatne lopte“ koja se dodeljuje najboljem strelcu turnira budući da je uz tri postignuta gola upisao i jednu asistenciju, poput takođe trostrukog strelca Marija Gomeza, ali je proveo manje minuta na terenu od napadača Nemačke. Po tri puta, doduše bez ijedne asistencije, turnir su završili Mario Baloteli (Italija), Mario Mandžukić (Hrvatska), Kristijano Ronaldo (Portugal) i Alan Džagoev (Rusija).

Za dve godine Španiju očekuje još jedna odbrana titule i to prvaka sveta, s tim da će „crvena furija“ u delimično izmenjenom sastavu verovatno putovati u Brazil. Ćavi Ernandez izgledno je završio reprezentativnu karijeru, baš kao i Karlos Pujol koji je zbog povrede propustio i ovaj turnir. Zato će Inijesta, najbolji igrač celog turnira, Alonso i Buskets nastaviti da terorišu protivnika na sredini terena. Stub odbrane, bez obzira što je ušao u treću deceniju života, biće golman Iker Kasiljas, dok će ispred njega neprelazna prepreka biti Pike i Ramos. Otkrovenje turnira u dresu Španije je levi bek Đordi Alba koji je sa 23 godine verovatno na duži period rezervisao mesto uz levu aut liniju, kako u reprezentaciji tako i u svom novom klubu Barseloni gde će imati priliku da se dodatno ukomponuje sa saigračima. Na kraju, tu su i Ljorente, koji uopšte nije ulazio u igru na turniru, kao i David Silva koji će sigurno još nekoliko godina moći da igra na vrhunskom nivou.

Nastavak španske dominacije

Sportisti Španije, osim u fudbalu, u samom su vrhu i ostalih kolektivnih sportova. Gasol i drugovi prvaci su Evrope, dok su rukometaši u samom vrhu Starog kontinenta kao i vaterpolisti. Španci se ponose i jednim od najboljih tenisera sveta Rafaelom Nadalom, dok je u samom vrhu Formule 1 i dvostruki šampion „najbržeg cirkusa“ Fernando Alonso. Praktično jedini udarac španskom sportu u poslednje vreme je trojka Miloša Teodosića koji je do tada branioca titule prvaka sveta u četvrtfinalu 2010. izbacio iz trke za medalje na planetarnom nadmetanju.

Hvalospevi medija

Euforija je zahvatila veći deo Pirinejskog poluostrva, a ionako vrelu atmosferu su svojim hvalospevima podgrejali španski mediji. Tri uzastopne krune „crvene furije“ našle su mesta u skoro svim lokalnim medijima od ponedeljka, dok se novinski stupci naširoko pune hiperbolama na račun tima Visentea del Boskea. Reči hvale na račun Španije imali su i mediji iz separatistički nastrojene Katalonije, verovatno i zbog činjenice da su junaci trijumfa bili „njihovi“ Ćavi, Inijesta, Pike i Fabregas.