Nijedne nema bolje od naše kurobolje

e-Novine

GLUVO DOBA POLARNE NOĆI

prestanite da me smarate tom pričom

puna su vam usta leševa

hladnjača vam iz očiju viri

ko o čemu, babe u crnom o genocidu

dosadile ste i bogu

i njegovom izabranom narodu

(ničeg nije bilo

ništa se desilo

desilo se ništa

savest nam je čista)

svaki zarez je butna kost

svaka tačka – mrtvačka lobanja

svaka rečenica – masovna grobnica

sa vama zaista ne može da se razgovara

o raspadnutim truplima se ne govori za večerom

to je prosto neukusno

(pivo je u čaši

a mozak na paši

za nevolje sveta

kurac mi pucketa)

u telećoj čorbi plivaju komadi ljudskog mesa

pečena praseća glava gleda me dečjim očima

rotkvice su isečeni rumeni prsti

od vaših lešnih reči

utroba mi se prevrće u grobu

(tiket je uplaćen

navijač umlaćen

mirno pratim tenis

bolucka me penis)

Photo: 2.bp.blogspot.com

prestanite da mi pričate

ono što ne mogu da čujem

moje uši ne upijaju krike i vapaje

jednostavno, nismo na istim talasnim dužinama

čekić neprestano udara u nakovanj

stvara zaglušujuću buku

ni Eustahijeva truba se s Kosova ne čuje

ovo je gluvo doba polarne noći

(država u krizi

u sunovrat klizi

bašte su prepune

pucaju nam ćune)

o mrtvima, naravno, sve najbolje

ali mora li baš svaki dan?

ima toliko drugih tema

zalazak sunca, izlazak u grad, klabing,

uređenje stana, umetnost, brendiranje,

muško-ženski odnosi, stajling, sport

ne mora sve da bude mort

neka mrtvi sahranjuju svoje mrtve

neka živi popiju kratki espresso bez mleka

za pokoj duše

(dok pijuckam kafu

uživam u snuff-u

po sumraka zoni

mile škorpioni)

Photo: theinspirationroom.com

uostalom, to nema nikakve veze sa mnom

u to vreme

tek sam pošao u školu

nisam se ni rodio

spremao sam ispite

zaljubljivao se na prvi pogled

bio sam u unutrašnjoj emigraciji

ulazio sam naglavce u pubertet

izlazio sam iz krize srednjih godina

nisam bio previše prisutan duhom

definisao sam masu

morao sam tetki da odnesem lek

bio sam bolestan, imam opravdanje od lekara

podmazivao sam šarke na vratima percepcije

otkrivao sam svoje pravo "ja"

radio sam na sebi u tri smene

bavio sam se večnim pitanjima u formi autointervjua

pisao sam poeziju urbane melanholije

nikada nisam voleo da zabadam nos u tuđa posla

(nepotrebno precrtati)

(kurac puca stalno

jedinačno, rafalno

žeže i rešeta

na sve strane sveta)

dosta je bilo priče o ratnim zločinima

prošlost je prošla, što i sama reč kaže

zašto vaditi mrtvace iz naftalina?

okrenimo se budućnosti

koja nam je zakazala sastanak

ispod ugojenog tepiha

okrećimo pedale na sobnom biciklu

kopitama od sedam milja

galopirajmo ka cilju

jašući na mrtvim konjima

čeka nas dug put do vrha

ledenog brega

u potopljenoj hladnjači

(nijedne nema bolje

od naše kurobolje

nijedne nema bolje

od naše kurobolje)

MOJ POSED/SVEMOGUĆI RATAR

redovno obrađujem vidno polje

plevim ga od korova zlodela

od kukolja patnje

iskorenjujem biljke-ljudožderke

i ostalu džigljavu gamad

borim se protiv mrtvih štetočina

protiv iritacije oka

koju izaziva bodljikava pelud

spomenka-nezaboravka

prskam streljocidima, lešocidima i krikocidima

(vidno polje bez leševa bolje)

prizore koji unose nemir

u jednostavnu seljačku dušu

Photo: 3.bp.blogspot.com

vidno polje čistim

od stranih tela

zakopanih mina

poluraspadnutih mrcina

ljudskih kostiju

deponovanog otpadnog materijala

organskog porekla

od svih zagađivača

koji ugrožavaju prinos i ponos

sadim isključivo domaće kulture

krompir časni i salatu zlatnu

zimzelene bilborde, ozime reklame

kosovske božure, kraljevsku lozu

šećerna ocila, čizme malinove boje

cveće zla, ruže krvi, lale tla

prkos i čuvarkuću

zevalicu i tamjaniku

zalivam ih svetom vodicom

navodnjavam strujom toplih misli

kroz sistem katodnih cevi

đubrim slonovačom u prahu

okopavam guščjim perom

prihranjujem mastilom

sprovodim sve agrotehničke mere

bezbednosti

neka cveta hiljadu cvetova

u hiljadu i jednoj kristalnoj noći

u leji velikana

sproveli smo komasaciju

ukrupnili zemljišne posede

spojili vidna polja u latifundiju

pretvorili latifundiju u telepatski staklenik

ograđen tamnim, neprobojnim oknima

kroz koja ljudski pogled

još nije kročio

Photo: DR

naše džinovsko vidno polje

plod kolektivizacije i udruženog rada

funkcioniše kao ogledno dobro

kao ogledno zlo

ogledalo bez odraza

i ove godine očekujemo

rekordan rod ničega

u svim duginim bojama