Samit EU - Gorka pilula Merkelovoj

Večernje novosti

ODNOS moći u Evropi se menja.

Povod za ovu konstataciju, praćenu ocenom da se nemačka dominacija u Evropskoj uniji dovodi u pitanje, nemačkom nedeljniku „Špigl“ daju rezultati prošlonedeljnog samita lidera Unije u Briselu. List konstatuje da su ujedinjenim snagama vodeći ljudi Italije, Španije i Francuske zadali snažan udarac nemačkoj kancelarki Angeli Merkel.

Mario Monti, Marijano Rahoj i Fransoa Oland su, naime, naterali Merkelovu da proguta „gorku pilulu“ pristanka da novi fond za Evropski stabilizacioni sistem (ESM) dobije ovlašćenja da finansira posrnule banke. Merkelova je, prema navodima lista, dala pristanak pošto je italijanski premijer Monti zapretio da će uskratiti podršku novom evropskom paktu za rast, koji je nemačkoj kancelarki bio potreban kako bi osvojila glasove u parlamentu.

Merkelova je pokušala da ubedi Montija da eskalacijom sukoba neće ništa da postigne, dodavši: „Moram da letim u Berlin sutra u podne zbog glasanja u Bundestagu“. Ali, „super Monti“, kako ga je štampa prozvala, mirno je uzvratio: „Samo napred, leti u petak, neka se glasa u Nemačkoj. Ja imam vremena do nedelje, čekaću te dok se ne vratiš„. Monti nije morao da čeka dugo. Deset sati posle razgovora, Merkelova je dala pristanak na nešto što je doskora proglašavala crvenom linijom preko koje nema prelaska. Monti je tukao njenim oružjem. Znao je da Merkelova neće moći da ode kući bez „paketa“ koji joj je bio jedina garancija da kod kuće dobije podršku u parlamentu za fiskalni pakt čiji cilj je da se zemlje potpisnice obavežu na striktniju budžetsku disciplinu.

UDALJAVANJE PRVI put posle dugo vremena, nije bilo zajedničke nemačko-francuske pozicije pripremljene pred samit... Francuska i Nemačka su udaljenije nego ikad. Veliko je pitanje da li će Oland i Merkelova postići kompromis - navodi „Špigl“.

Merkelova je dobila dvotrećinsku većinu u Berlinu, ali kritičari tvrde da ono na šta je Merkelova na samitu u Briselu prethodno pristala vodi pretvaranju zone evra u „Evropsku dužničku uniju“. Istina, oni koji staju u odbranu Merkelove tvrde da je kancelarka uspela da dobije podršku za ključni zahtev Berlina, uvođenje centralne supervizije za banke, kojom bi rukovodila Evropska centralna banka.

Detalji ove supervizije, međutim, ostaju nejasni, pa bi se o pobedi Merkelove moglo govoriti tek formiranjem nadzornog organa. To je, zasada, na dugom štapu, posebno zato što podrazumeva dalji gubitak suvereniteta, što je osetljivo pitanje za članice EU. U ovom trenutku, očigledniji je, međutim, proces udaljavanja dveju ključnih članica EU, Nemačke i Francuske.

Dolaskom Fransoa Olanda na čelo Francuske, postaje očiglednije uverenje Pariza da kruto nemačko insistiranje na štednji ide ka kolapsu evra, jer vodi krizom zahvaćene zemlje u beskrajnu recesiju. Da bi se to izbeglo, Francuska smatra da je potreban transfer iz bogatijih ka siromašnijim zemljama. Upravo je to ono čemu se Nemačka protivi.