Zapad ne bira srpsku vladu

Danas

Beograd - Zapadne vlade nemaju nikakvu ulogu u procesu formiranja nove Vlade Srbije. Taj posao je u potpunosti na političarima u Srbiji, kao i u svim ostalim zemljama. Ovo možda zvuči kao fraza, ali to je jednostavno tako. Zapad nema ambiciju da se upliće u to ko će biti u novoj srpskoj vladi - ističe u razgovoru za Danas ambasador Kraljevine Norveške u Beogradu Nils Ragnar Kamsvog.

Dakle, kada se u javnosti spekuliše da Zapad želi da u novu vladu uključi neke stranke, a neke da „izbaci“, to nije istina?

- Koliko znam, to nije istina. Ovde treba napraviti razliku između sastava same vlade i formulisanja njene politike. Na primer, sve stranke koje su uključene u formiranje novih vlasti zalažu se zalazak Srbije u EU. Samim tim, normalno je da ih EU obavesti koji su to uslovi za dalje napredovanje Srbije ka Uniji. To nikako ne znači da će iko reći „ti treba da uđeš u vladu, a ti ne“, već da će se političarima objasniti kakva vrsta politike bi dovela do ostvarenja cilja ulaska zemlje u EU.

Kada mandatar Ivica Dačić kaže da njegova vlada „neće biti ni proevropska, ni proruska, već prosrpska“, da li to doživljavate samo kao frazu ili mislite da iza toga stoji nešto više?

- Pa, još se ne zna kakva će biti platforma nove vlade, ali, na kraju krajeva, o vlastima u celom svetu pre svega treba suditi na osnovu onoga što rade, a ne šta govore. U isto vreme, vidimo da sve tri stranke koje dogovaraju koaliciju poručuju da će integracija u EU biti među njihovim glavnim prioritetima. Uzmimo to kao neku osnovu, sačekajmo da vidimo platformu koju će usaglasiti, a onda u kojoj meri će biti efikasni u ostvarenju svog cilja.

Da li ste ovih dana imali kontakte sa srpskim političarima i o čemu ste razgovarali?

- Da, razgovarali smo o političkoj i ekonomskoj situaciji, to su sve naši uobičajeni kontakti. Nekada razgovaramo na raznim prijemima, nekada imamo sastanke. Normalno je da nas zanimaju njihova razmišljanja, pre svega kada je reč o politici koju bi nova vlada mogla da vodi.

Da li ste razgovarali s Dačićem i Vučićem?

- Jesam, posle izbora sam imao sastanke s obojicom. Ali, naravno, ne srećemo se svakog dana...

Jeste li imali neki savet za njih, kakvu vladu da naprave?

- Ne, ne, naš posao nije da savetujemo domaće političare kako da se udružuju. Ono što možemo to je da odgovorimo na njihova pitanja u vezi s konkretnim politikama, na primer da im damo svoje mišljenje o ekonomskoj situaciji, ali ne i to ko će s kim da pravi vladu i tome slično.

Uz Evropu i Kosovo, ključni prioritet vlasti biće ekonomija. Kako tu, po vašem mišljenju, stoje stvari?

- Od najveće važnosti će biti da se uspostavi i vodi kredibilna politika za ekonomski oporavak zemlje. Ako ne bude imala veoma kredibilnu ekonomsku politiku, Srbija će ove jeseni imati veoma ozbiljne ekonomske probleme. Na to su upozorili i NBS i Fiskalni savet.

Ali, mnogi političari su kritikovali preporuke Fiskalnog saveta...

- To je nezavisno, stručno telo, koje donosi zaključke i preporuke na osnovu svojih analiza, a ne na osnovu toga da li će se nešto dopasti političarima. Naravno da oni nisu neki savet mudraca, da su u posedu „svetog grala istine“, ali njihov uvid je jako dragocen i buduća srpska vlada treba da uzme u ozbiljno razmatranje njihove preporuke.

Moram da naglasim da je u ovo vreme kredibilitet nešto najvažnije. Na primer, Srbija će ove jeseni morati da se zaduži za oko 2,5 milijardi evra, od kojih će deo otići na vraćanje postojećih dugova, a deo za uzimanje novih. Kamatna stopa će u velikoj meri zavisiti od kredibiliteta i održivosti politike nove vlade. Što bude više međunarodnog poverenja u sposobnost Srbije da vraća dugove i da kreira ekonomski rast, kamate će biti manje.

SNS i SPS su (bar za sada) na čvrstoj anti-NATO poziciji. Norveška nije članica EU, ali jeste u Alijansi. Šta mislite o perspektivi odnosa Srbije i NATO?

- Srbija i NATO su do sada imali kvalitetan dijalog. Srbija je ta koja odlučuje da li će ući u Alijansu ili ne. Ova tema trenutno nije u vrhu političke agende u Beogradu, a i podrška javnosti ulasku u NATO je na niskom nivou. Verujem da će se nastaviti pragmatična saradnja, kakvu smo imali poslednjih nekoliko godina, što je vrlo važno i dobro.

Ministar odbrane Dragan Šutanovac pokrenuo je primenu standarda NATO u sistemu odbrane Srbije. Mislite li da će se to nastaviti?

- Da, mislim. Podsetiću da je Norveška prva zemlja koja je sa Srbijom zajedno učestvovala u međunarodnim operacijama, 2010-2011. imali smo zajedničku jedinicu u Čadu. Tada smo se direktno uverili da Vojska Srbija raspolaže izuzetnim profesionalnim sposobnostima i da ima veliki kapacitet za zajedničke operacije. Norveška i inače ima vrlo razvijenu saradnju sa Srbijom na vojnom planu. Bili smo vrlo bliski partneri u procesu reforme VS i biće nam drago da se ta saradnja nastavi.

Šta sa „recipročnim hapšenjima“

Kako će Zapad reagovati ako Dačić, sada s mesta premijera, nastavi akcije „recipročnih hapšenja“ kosovskih Albanaca, koje je kao ministar policije sprovodio u izbornoj kampanji?

- Kada je reč o Kosovu, Srbija bi pre svega trebalo da primenjuje sve sporazume postignute u dijalogu s Prištinom, kao i da ostvari dodatni napredak, u skladu s odlukama Evropskog saveta i obavezama koje je preuzela. Takođe, EU ima pristup da sve njene potencijalne članice moraju da doprinose regionalnoj stabilnosti. Vrlo je važno izbegavati akcije koje bi dodatno zakomplikovale situaciju u regionu, ugrozile njegovu stabilnost i proces uspostavljanja poverenja. Verujem da će se Beograd tako i ponašati sve dok bude imao članstvo u EU za svoj cilj.