Mišković i Beko nisu sastavljali vladu

Vreme

Nešto duže od dva mjeseca nakon završetka parlamentarnih izbora, u ime partija okupljenih oko Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije i Ujedinjenih regiona Srbije, Aleksandar Vučić, Ivica Dačić i Mlađan Dinkić su u utorak, 10. jula, konačno potpisali koalicioni sporazum koji bi trebalo da bude osnova za sastav nove vlade Srbije. Nekoliko dana ranije, predsjednik Demokratske stranke Boris Tadić je, gostujući u emisiji Stav Srbije, na konstataciju novinara kako ta partija, posle dvanaest godina, prelazi u opoziciju, rekao:

"Sačekajte! Još uvek nije sve gotovo!"

Da li je?

"Ma šta govorio Boris Tadić – gotovo je! Srbija će 24. jula dobiti novu vladu!" – uvjeren je vd predsjednika Srpske napredne stranke, Aleksandar Vučić. "Uostalom, šta znače svi ti očajnički pokušaji lidera Demokratske stranke – uzećemo dva poslanika onamo, tri ovamo, pet ovde... Vlada se ne pravi na krađi i otimanju.

Inače, mislim da bi za Borisa Tadića bilo dobro da se napokon suoči sa stvarnošću i prihvati rezultat izbora od 6. maja. Uprkos činjenici da su raspolagali ogromnim novcem, da su vodili najužasniju i najprljaviju kampanju u istoriji savremene Evrope, demokrate su izgubile i parlamentarne i predsedničke izbore, pa bi bio red da gospodin Tadić to sebi konačno prizna. On je pristojan čovek, ali, nažalost, plašim se da ne shvata realnost, da ne stoji na zemlji; negde je visoko, u oblacima. Pa, videli ste: kada kaže da je ne na Vladi, nego ne Predsedništvu njegove partije vođena rasprava o budžetu Vuka Jeremića, Tadić kao da ne shvata šta govori..."

"VREME": Šta govori? Kako je moguće da partijski organi stranke odlučuju o nečemu što je nadležnost Vlade?

ALEKSANDAR VUČIĆ: Moguće je zbog toga što je, tokom svoje vladavine, Demokratska stranka – kao Staljinov Politbiro – suspendovala sve institucije, pa su, umesto u Vladi ili u Skupštini, odluke donošene na takozvanom predsedničkom dvoru. Andrićev venac je bilo mesto sa koga se upravljalo državom. O tome najbolje govori podatak da je, tokom četvorogodišnjeg mandata Mirka Cvetkovića, održano čak četiri stotine i pedeset telefonskih sednica Vlade. U normalnim zemljama, na godišnjem nivou, to se dogodi jednom ili dva puta. Dakle, jasno je da su Vlada, parlament i sve ostale institucije temeljno razorene i da je u rukama neformalnog centra bila koncentrisana sva ne samo politička, nego i finansijska, medijska i svaka druga vrsta moći. Pošto je sam stvorio takav sistem, Borisu Tadiću deluje potpuno logično da Predsedništvo DS-a odlučuje o načinu na koji će biti trošen novac iz budžeta Srbije.

I kako onda objašnjavate to da ste, uprkos svemu, danas došli u situaciju da formirate novu vladu?

Došli smo zahvaljujući građanima koji su želeli promene. Možete da govorite – ovi su najgori, nemojte glasati za njih – ali, kada izađu na ulicu, ljudi vrlo dobro vide i svoju i perspektivu svoje dece. Razumevajući u kakvoj se situaciji ova zemlja nalazi, šta smo dobili u nasleđe, građani i ne očekuju da će istog trenutka živeti bolje; oni samo žele da na vlasti konačno vide poštene i čestite ljude. Dosta je bilo ministara koji su na pašnjacima gradili velelepne vile i apartmane, ministara sa po deset telohranitelja i pet automobila...

Zaista mislite da će sa vašom vladom građani dobiti baš to – poštene i čestite ljude?

Borisa Tadića sam javno pozvao da kaže ne imena tajkuna koji su pokušali da utiču na formiranje nove vlade – oni to uvek pokušavaju – nego ime čoveka koji je uspeo da Srpskoj naprednoj stranci nametne svog ministra, direktora javnog preduzeća ili bilo šta slično.

To ste Borisa Tadića pitali i na prijemu povodom Dana nezavisnosti u Američkoj ambasadi?

Pitao sam ga najpre javno, a onda i na prijemu koji pominjete.

Šta vam je odgovorio?

Rekao je: "Nisam mislio na tebe."

Na koga je mislio?

Nisam pitao. Samo sam ga zamolio da onda i javno kaže da se to ne odnosi ni na mene, a ni na Srpsku naprednu stranku.

Budući da je Boris Tadić rekao kako će Miroslav Mišković uticati na sastav nove vlade...

Mislim da bi za Borisa Tadića bilo bolje da ne pominje Miroslava Miškovića.

Zašto?

Zato što sam, za razliku od Borisa Tadića, Miroslava Miškovića poslednjih godina viđao slučajno, uglavnom na prijemima. Sa Miškovićem dugo nisam razgovarao – niti sam ga molio za pomoć, niti sam od njega tražio da sastavi vladu, što je, podsećam, pre četiri godine činio Boris Tadić.

Jeste li u kontaktu sa Milanom Bekom?

Iako ne mislim da je greh sa bilo kim razgovarati, reći ću vam: nekoliko poslednjih godina nisam imao kontakt sa biznismenima koje su mediji pod kontrolom demokrata dovodili u vezu sa našom partijom. Odgovorno tvrdim da ni Milan Beko ni Miroslav Mišković nisu dali ni dinar Srpskoj naprednoj stranci. I, da odgovorim direktno i na vaše pitanje: ne pamtim kada sam poslednji put video gospodina Beka...

Pamti li predsjednik Tomislav Nikolić, šta mislite?

Tomislav Nikolić je otvoren i pošten čovek iz naroda. Kada je, posle štrajka glađu, predsednik Nikolić završio u bolnici, u posetu mu je došao gospodin Milan Beko. Kao i Žarko Zečević, sa kim se, kao partizanovac, dugo poznaje. Šta je u toj situaciji trebalo da učini Tomislav Nikolić?! Da kaže – prijatelji smo, ali me nemojte posećivati; to bi moglo biti pogrešno protumačeno?! Ne! Čovek se ponaša normalno, viđa se sa svojim prijateljima, što sa finansiranjem ili bilo kakvom pomoći Srpskoj naprednoj stanci nema ama baš nikakve veze.

I, kada već o tome govorimo, moram da kažem da najveći tajkuni u ovoj zemlji nisu oni koje pominje Boris Tadić; to su potpredsednici njegove stranke: oni su najbogatiji, imaju više novca, više firmi, kontrolišu više medija... Ako u Srbiji postoji Zakon protiv koncentracije kapitala u medijima, kako je moguće da je isti čovek – osim ako nije reč o nekome iz Kabineta dojučerašnjeg predsednika – suvlasnik dve televizije sa nacionalnom pokrivenošću? Kako je to isto moguće u štampanim medijima?

nastavak

Ali, niste mi odgovorili – ko su ti pošteni i čestiti ljudi u budućoj vladi? Na koga konkretno mislite? Pretpostavljam ne na one kojima ste svojevremeno spremali zatvorska odijela ili one o čijim ste aferama i koferima tako često govorili?

Uvek govorim o ljudima iz SNS-a; za njih bih mogao da garantujem.

Inače, nije tajna da ni Ivica Dačić ni Mlađan Dinkić nisu preterano oduševljeni činjenicom da će u novoj vladi sarađivati sa Aleksandrom Vučićem; naravno, važi i obrnuto. Ali, da vidimo šta je alternativa? Još četiri godine DS-ove vlasti?!

Ne. Naravno, biće borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Kada ste rekli da će u novoj Vladi biti mnogo "iznenađenja", na koga ste mislili? Da li ste Vuku Jeremiću ponudili mjesto ministra spoljnih poslova?

Vuku Jeremiću nikada ništa nisam ponudio. Naprotiv, imam drugačiju ideju o načinu na koji bi spoljna politika Srbije trebalo da bude vođena. Znate, Srbiji nije potrebna spoljna politika koja će biti usmerena ka pravljenju imidža "veličanstvenih" stranačkih pojedinaca, u šta je Demokratska stranka u prethodnom periodu uložila mnogo novca. I, šta se dogodilo? Isto što i sa holandskom reprezentacijom na Evropskom fudbalskom prvenstvu: iako je u igrače uložen silan novac, svaku su utakmicu izgubili! E, to je radila Demokratska stranka: trošili su milione na promociju sopstvenih igrača, od njih napravili popularne ministre, da bi na kraju rezultat njihove stranke bio loš, a rezultat Srbije – katastrofalan! U tom smislu, ako realno analizirate stvari, videćete da su Jeremićevi rezultati u svakom pogledu veoma loši: i po pitanju investicija i po pitanju kosovske politike i po pitanju regiona... Pa, Srbija je, zahvaljujući politici Demokratske stranke i Vuka Jeremića, došla do toga da danas ima loše odnose i sa Crnom Gorom i sa Makedonijom. Zašto? Zato što smo se iživljavali nad ambasadorima te dve zemlje, a nismo smeli nad bilo kim drugim. Sve u svemu, ne razumem zašto bih mesto šefa diplomatije nudio ministru kakav je bio Vuk Jeremić. Ne želim takvoga; želim onoga ko je za timski rad, ko je u stanju da u svom resoru napravi ekipu kakvu je nekada u Zvezdi pravio Branko Stanković. Takva je Milica Delević. Gospođu Delević veoma cenim; sa njom sam razgovarao i voleo bih da ostane deo vlasti.

Ponudili ste joj mjesto šefa diplomatije?

Jesam.

Da li je tako nešto realno?

Još uvek ne znam. Čekam odgovor.

I, hoće li nova vlada odobriti planirani budžet Vuku Jeremiću za predsjedavanje Generalnom skupštinom UN-a?

Ako budu pitali Srpsku naprednu stranku, budite uvereni da toliko novca nećemo izdvojiti kako bi Vuk Jeremić sebi pravio promociju. Da je mislio na državu, ne bi Srbija danas imala takav status u regionu.

Kada smo već kod statusa Srbije, ko je odgovoran za to što, pored crnogorskog predsjednika Filipa Vujanovića, ni jedan šef države regiona nije prisustvovao inauguraciji predsjednika Tomislava Nikolića, šta mislite?

Dva dana posle inauguracije, u Beograd je, da vas podsetim, stigao predsednik Makedonije, Đođe Ivanov.

Kada je reč o politici prema regionu, ova vlada će se najiskrenije zalagati za mir i stabilnost. Sa Crnom Gorom ćemo svakako imati bolje odnose, na čemu će raditi najveća partija u Srbiji i više partija u Crnoj Gori: dakle, vlast u Beogradu i vlast u Podgorici. Drago mi je da sam istu nameru prepoznao i u prošlonedeljnom intervjuu gospodina Mila Đukanovića u "Vremenu". Sa Makedonijom ćemo takođe imati bolje, čak i bliskije odnose. Ne zaboravite da je na našoj listi svoje mesto imala i Demokratska partija Makedonaca. Kao stranka, u regionu imamo dobre odnose sa Rumunima, Mađarima, Bugarima... Ako govorimo o Bosni i Hercegovini, predsednik Tomislav Nikolić bi uskoro trebalo da se sastane sa gospodinom Bakirom Izetbegovićem. Poštujemo teritorijalni integritet i suverenitet BIH, a imamo i Zakon o specijalnim vezama sa RS. Bez obzira na to što nas je Milorad Dodik, koji je podržavao Borisa Tadića i kao predsednika i kao premijera, na najbrutalniji način vređao...

Kako vas je vrijeđao?

Verujući naručenim istraživanjima koja su pokazivala da je prednost demokrata u odnosu na nas čak osamnaest procenata, Milorad Dodik nas je u jednom momentu nazvao – političkim pobačajem. Ipak, vodeći računa o interesima Srba u Srbiji, ali i u RS, uveren sam da će predsednik Nikolić sarađivati sa Miloradom Dodikom. Sa našom strankom će to ići malo teže. Na kraju, dozvolite da nešto kažem i o odnosima sa Hrvatskom. Dakle, teško su mi razumljivi pojedini potezi koje je u poslednje vreme napravila zvanična Hrvatska. U tom smislu, naročito je problematična odluka da se, umesto predsednika Republike, na Kroacija forum pozove šef opozicione stranke. Jer, kakva je to poruka? Neka dođe Tadić, on nam se sviđa, a ono što je izbor građana Srbije, to nam se ne sviđa! U pitanju je uvreda, neviđen skandal koji, nadam se, ipak neće poremetiti odnose dve države. U obostranom interesu, trudićemo se da se tako nešto ne dogodi.

Usput, da znate: Borisa Tadića u Dubrovnik nisu doveli Amerikanci...

Tadića je pozvao hrvatski premijer, Zoran Milanović.

Nije! U pitanju je aranžman Karla Bilta koji već dugo radi za Demokratsku stranku. Ideja DS-a je bila da, odlaskom u Dubrovnik, Boris Tadić strancima pokaže kako je spreman da im, po pitanju Kosova, ponudi više i od naprednjaka i od buduće vlade. Poruka je, dakle: vratite me u igru kako bih ponovo postao – neko. Nažalost, tako deca zamišljaju politiku.

Šta to znači? Nova vlada ne bi Borisu Tadiću ponudila mjesto pregovarača...

Nije stvar u tome. Vlada će, siguran sam, razgovarati sa opozicijom kako bi postigla konsenzus po pitanju Kosova i to nije sporno. Međutim, ideja o Borisu Tadiću kao pregovaraču, to mi se, izvinite, u ovom momentu ne čini preterano realnim.