Zaduživanje za plate i penzije loše, ali neizbežno

Saradnik Centra za slobodno tržište Aleksandar Stevanović smatra da Srbiji nije potrebno veće zaduženje za plate i penzije, već upravo ozbiljna priča o tome kako da se smanje izdvajanja za te namene.

"Srbiji nije potrebno novo zaduženje, pogotovo ne za plate, penzije, zdravstvo, već ozbiljan pristup smanjenju tih rashoda države.Tu nije reč samo o plati državnih činovnika i njihovim dnevnicima kako svi vole da apostrofiraju", rekao je Stevanović za Tanjug.

On je naglasio i da je pogrešno reći da novca za plate i penzije neće biti posle septembra, već naglasiti da je moguće da budžetski deficit bude još veći.

Madžar: PDV na 22 odsto, zamrzavanje plata i penzija i kresanje još nekih stavki

Ekonomista Ljubomir Madžar, međutim, ocenio je da za stanje javnih finansija veliku odgovornost snosi i nekadašnji ministar ekonomije i regionalnog razvoja, a budući ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić, jer je, kako je naveo, takođe "bio protagonista povećavanja plata i penzija uoči izbora".

On je u izjavi za Tanjug ocenio da nova vlast neće moći da izbegne novo zaduživanje i da će "morati iz petinih žila da se potrudi da nađe neke kredite", ali je takođe naglasio da stanje javnih finansija nije toliko loše da bi bilo ugroženo isplaćivanje penzija i plata u javnom sektoru.

Madžar, međutim, napominje da bi upravo zato trebalo odmah pristupiti radikalnim i energičnim merama, kao što je predložio Fiskalni savet.

Kako, po njegovim rečima, još nije sazrela ni psihološki, ni politički situacija za energično kresanje i za donošenje vrlo nepopularnih mera, nema druge nego probati da se novim dugovima pokriju ti inače preveliki rashodi.

"Moja je prognoza da će se vlast truditi iz petinih žila da nađe kredite i da pokrije tekuće troškove, a to da se iz kredita pokrivaju tekući izdaci, takođe, nije nova stvar kod nas, to već traje mesecima i mesecima", naglasio je Madžar.

Prema njegovim rečima, svakako će još neki krediti moći da se nađu, ali ne u onom obimu koji bi vlasti odgovarao i koji bi bio neophodan.

To znači da se poveća porez na dodatu vrednost sa 18 na 22 odsto, a s druge strane, da se odmah zamrznu plate i penzije i da se vidi, mogu li se još neke stavke skresati, rekao je on.

"Dakle, postoji mogućnost da se izbegne ta kriza duga i budžetska kriza. Ali da bi se ta mogućnost realizovala potrebne su mere za koje vlast možda još i nije spremna", zaključio je Madžar.

Ne može se ni reći da će nam pomoći 400 miliona evra pozajmljenih od Ruske Federacije, jer su to neuporedivi iznosi, tvrdi Stevanović.

"Ne verujem da ima išta epohalno u tome da se vi zadužujete da biste finansirali tekuću potrošnju. Mislim da je to jako loša politika i jedino ima smisla ako će, istovremeno sa tekućim zaduživanjem, biti donet jasan plan kako da uravnotežimo budžet u naredne dve do tri godine", naveo je ovaj ekonomski analitičar.

Stevanović kaže i da odgovornost za stanje u javnim finansijama dele sve stranke koje su činile prethodnu vladajuću većinu.

"Svaka koaliciona vlada je zbir partnera koji je čine i nemoguće je da bilo koji partner ne ponese deo odgovornosti za rezultate te vlade. Imali ste mogućnost da izađete iz vlade i da ne podržavate tu politiku ako mislite da sa drugim koalicionim partnerima možete bolje da radite", naveo je on.

Stevanović je ukazao i da ne treba zaboraviti da su upravo iz stranke budućeg ministra finansija (Dinkića) potekle neke "troškadžijske ideje" kao što je davanje "enormnih količina novca na privredne projekte za koje postoji pitanje da li će ikada vratiti te uložene pare".

Povodom moguće smene guvernera, on je ocenio da se njemu može staviti na teret da je dopustio da tri banke odu "u tešku dubiozu" i da je tu mogla da usledi reakcija mnogo ranije, ali da kritike da je guverner bio politički postavljen čovek "nisu u potpunosti tačne".

"Šoškić je u nekim momentima radio tako da vladi, a naročito onima koji su 'pritiskali' vladu nije bilo prijatno to što je on činio. Tako da te optužbe ne stoje u potpunosti", tvrdi ovaj analitičar.

Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić naglasio je da nema dileme da će Srbija morati i dalje da se zadužuje.

"Čak i da pođemo od najbolje moguće pretpostavke da u nekoj skorijoj perspektivi gotovo poništimo deficit, da budemo maksimalno efikasni u štednji i racionalizaciji, da povećamo i prihode, mi bismo morali da se zadužujemo", precizirao je Nikolić.

Kako je objasnio, Srbija nema samo potrebu da finansira deficit, već i da servisira ranije uzete kredite i plaća glavnicu tog duga, a na naplatu dospevaju i obaveze po osnovu ranije emitovanih hartija od vrednosti od oko milijardi evra do kraja godine.

"Već u narednim godinama nam dolazi ono što moramo da finansiramo po osnovu preuzetih obaveza restitucije", napomenuo je Nikolić i dodao da je ključno da dinamika budućeg zaduživanja bude daleko umerenija i bolje isplanirana kao i da bude više usmerena na investicije.

Govoreći o izjavi budućeg ministra finansija Mlađana Dinkića da postoji opasnost da od avgusta neće biti novca za isplatu plata i penzija, on je ocenio da su takve izjave verovatno posledica potpunog pražnjenja depozita države kod Narodne banke Srbije i ugrožavanja likvidnosti budžeta.

S obzirom na to da imamo obaveze u narednom periodu koje se moraju redovno servisirati, a upravo kreditori prvi moraju biti isplaćeni i ukoliko tih sredstava ne bude dovoljno onda će se dovesti u pitanje redovno finansiranje budžetskih korisnika, rekao je Nikolić.

On je ukazao i da je formalna odgovornost za stanje javnih finansija na ministru finansija i premijeru, jer oni odobravaju trošenje i ništa nisu uradili da se postojeće stanje izmeni jer je vladalo uverenje da će stvari biti mnogo bolje nego što jesu.