Šoškić: Ključne greške veštački jak dinar i evroizacija

Dnevnik

Šoškić je u autorskom tekstu za "Politiku" naveo da je 2001. i 2002. inflacija bila 96,44 odsto, a u istom dvogodišnjem periodu dinar je nominalno izgubio na vrednosti prema evru samo za 3,7 odsto, a prema dolaru čak nominalno dobio na vrednosti za osam odsto.

Laički rečeno, dinar je veštački bio prejak u odnosu na evro i dolar, ukazao je on.

Prema rečima Šoškića, proizvodi napravljeni u Srbiji postali su skupi i na domaćem i na inostranim tržištima, čime je direktno smanjena konkurentnost domaće privrede i to je uticalo i na strukturu ekonomske aktivnosti, ali i investicija, odnosno bilo je više usluga i uvoza, manje proizvodnje i izvoza.

Kretanje kursa nije odražavalo ni razliku u inflaciji ni razliku u kamatnim stopama, sve što je "mejd in Serbija” postalo je relativno skupo, time i nekonkurentno, dodao je on.

Kako je naveo Šoškić, jednostavnije je bilo uvesti jeftino i već proizvedeno nego proizvoditi u zemlji i zaposliti građane Srbije, a na kritike da je takva situacija pogubna za izvoz dobijali smo odgovore da "devizni kurs ne utiče na izvoz jer Srbija nema šta da izveze”.

Građanima je prodavana iluzija rasta standarda zbog rasta njihovih plata u evrima, a takav rast plata je omogućavao kupovinu sve više uvoznih proizvoda, dok su domaći usled inflacije i fiksnog kursa, bivali sve skuplji u evrima, precizirao je guverner.

To je, prema njegovoj oceni, uništilo šanse za razvoj u sektorima koji su izvozno sposobni i vitalni za Srbiju - industrija i poljoprivreda.

Povodom procesa evroizacije, Šoškić je podsetio da je 2002. godine donet Zakon o deviznom poslovanju, koji je uveo mogućnost plaćanja i u devizama i u dinarima sa valutnom klauzulom na teritoriji naše zemlje, a kasnije je bankama, naročito od 2005. godine, dozvoljeno da se u velikoj meri kratkoročno zadužuju u devizama u inostranstvu.

Bankama je bilo omogućeno da masovno odobravaju kredite sa valutnom klauzulom građanima i privredi, čime je valutni rizik sa bilansa banaka prenet na dužnike koji su dobili kreditne rate "de fakto" u devizama, ali su njihovi prihodi ostali u najvećem broju slučajeva i dalje u dinarima, napomenuo je on.

Šoškić je naveo da je masovno ugovaranje obaveza u devizama i dinarima sa valutnom klauzulom u privredi zemlje dovelo do uspostavljanja znatno veće osetljivosti domaćih cena na pomeranje kursa. Time su smanjene mogućnosti da se depresijacijom popravi konkurentska pozicija domaće privrede i delimično isprave greške iz 2001. i 2002. jer se svaki pad vrednosti dinara direktnije i u većoj meri prelivao u rast cena, dodao je Šoškić.

(Tanjug)