Završena načelna rasprava, sutra o amandmanima

Dnevnik

a o svakom predloženom članu u zakonima i amandmanima na njih raspravljaće u četvrtak, 26. jula. Poslanici su o tim aktima raspravljali objedinjeno, a usvajanje zakona o ministarstvima i izmena Zakona o vladi uslov je za početak posla na izboru nove vlade, koji je najavljen za četvrtak. Poslanci će raditi i danas, kada će na novoj sednici raspravljati o razrešenju i imenovanju članova Republičke izborne komisije i o izboru zamenika generalnog sekretara parlamenta.

Opozicioni poslanici su kritikovali predložena rešenja o ministarstvima i vladi, a one se, pored ostalog, odnose na to što nije predviđeno postojanje posebnog ministarstva za ljudska i manjinska prava, što će u buduće umesto Ministarstva postojati Kancelarija za Kosovo i Metohiju, ali i na to da dijaspora ne bi trebalo da se svede samo na kancelariju.

Mandatar za sastav nove vlade Ivica Dačić poručio je da će vlada koju će voditi, osim što će biti najmanja od 1990. godine, biti i najefikasnija i podsetio da su zakoni o vladi i o ministarstvima do sada najviše menjani, jer, kako je objasnio, ne postoji sistemski rešeno pitanje koji je to optimalni model koliko vlada treba da ima ministarstava, a ni evropski standardi.

Za demokrate je buduća vlada pravljena prema apetitima i željama pojedinih minsitara, a zakon o zaštiti naroda od vlade, koji je engleski parlament usvojio u 18. veku ponekad se čini, kako su naglasili, kao jako dobar.

Buduća vlada Srbije, prema Predlogu zakona o ministarstvima, imaće 17 ministarstava, a za obavljanje poslova od značaja za Kosovo i Metohiju, ljudska i manjinska prava, crkve i verske i zajednice i dijasporu biće osnovane posebne kancelarije.

Predloženim izmenama Zakona o vladi odgovornost vlade se proširuje i na rad javnih agencija, odnosno imalaca javnih ovlašćenja. Objašnbjeno je da je to bitno jer je veliki deo poslova i ovlašćenja državne uprave zakonima je prenet javnim agencijama i drugim imaocima javnih ovlašćenja.

Izmenama je predloženo i rešenje prema kojem će vlada imati pravo, ali i obavezu, da poništi, ukine ili stavi van snage propis i opšti akt imaoca javnog ovlašćenja na nivou Republike, koje važećim zakonom nije propisano.

Opozicija je u kritikama jednako glasna bila i povodom izmena Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti predviđeno je da će ubuduće funkciju sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost obavljati osoba koju imenuje predsednik Republike, a ne njegov šef kabineta.

U raspravi se čulo da je takvo rešenje protivustavno, kao i da nije dobro da jedan čovek, pa makar bio i predsednik države, postavlja sekretara Saveta za naciio uz ocenu da se izmenama povećava civilna i demokratska kontrola rada tih službi.

(Tanjug)