Nema uštede bez ukidanja suvišnih procedura

Danas

Beograd - U budžetu Srbije nema dovoljno novca za isplatu penzija i plata u javnom sektoru posle avgusta, zbog čega će nova vlada odmah po preuzimanu dužnosti morati da se zadužuje, objavio je kandidat za ministra finansija i ekonomije Mlađan Dinkić. Istovremeno, u cilju gašenja fiskalnog požara nova vlada će, kako je rekao, već u septembru predložiti Skupštini oko 12 zakona, među kojima i zakon o ukidanju nepotrebnih agencija i državnih organa i izmene zakona o budžetskom sistemu i o PDV-u.

Ukidanje agencija koje služe za zapošljavanje partijskih kadrova, a ništa ne rade obećao je i Dinkićev koalicioni partner Aleksandar Vučić, koji je precizirao da će biti eliminisano oko 50 agencija, ali nije rekao i koje.

Ipak, prema ocenama stručnjaka, neke od glavnih kandidata za „giljotinu“ lako je pronaći.

Dragoljub Rajić, portparol Unije poslodavaca Srbije, kaže da bi trebalo ukinuti sve agencije čija se nadležnost preklapa sa zavodima ili direkcijama, one za kojima više nema potrebe i one „koje vode baze podataka, pa su izmislili da tamo treba da radi 70 ljudi i da izdaje razne potvrde“.

U ove poslednje Rajić ubraja Agenciju za hemikalije i Agenciju za energetsku efikasnost, koje bi trebalo izbrisati, jer njihov posao, kako kaže, može da se radi elektronski, uz odgovarajući softver i baze podataka kojima bi upravljalo pet ili šest ljudi.

- Trebalo bi ukinuti i Agenciju za privatizaciju, jer je ostalo malo toga što treba privatizovati, a nema ni zainteresovanih investitora, tako da bi posao te Agencije sada moglo da radi Ministarstvo ekonomije - kaže Rajić, dodajući da o institucijama kao što je Agencija za morsku plovidbu, koja postoji u Srbiji, neće ni da govori „jer je to potpuno van pameti“.

Rajić podseća da je od 2001. godine produktivnost u javnom sektoru porasla samo za 46 odsto, a u privatnom za 148, tako da ljudima koji već rade u ministarstvima, zavodima i institutima može da se da i deo poslova koje sada obavljaju cele agencije, koje nisu potrebne.

- Treba obratiti pažnju i na to da se osim ukidanja agencija, smanji i dokumentacija koju firme moraju da podnose, jer ako se agencije ukinu, a procedure ostanu iste, firme će i dalje plaćati ogromne naknade i takse. Agencije se finansiraju delom iz budžeta, a delom iz naplate visokih taksi, kojima obezbeđuju novac potreban da nadmire zaposlene kadrove - napominje Rajić.

Upravo ukidanje tih taksi, što agencijskih što državnih i lokalnih, predstavlja drugo obećanje budućeg ministra ekonomije. Kako Danas saznaje, iako ne postoji tačan spisak šta sve po odlukama republičkih ili lokalnih vlasti privrednici plaćaju, okviran plan za ukidanje i izmenu raznih parafiskalnih nameta već postoji i u prvom talasu bi trebalo da se eliminiše više od 20 raznih naknada i taksi. Osim gotovo sigurne reforme naplate firmarina, tu su i naknada za zaštitu šuma, naknada za zaštitu voda i naknada za skloništa. Na ime naknade za zaštitu šuma godišnje se naplati 866,5 miliona dinara od čega državi pripadne nešto više od 690 miliona, a zaštita voda privredu košta 1,11 milijardi dinara. Prihodi od naknade za izgradnju skloništa, koje izdvaja svaki investitor kao i od održavanja postojećih objekata u kasu javnog preduzeća osnovanog za te namene ulije godišnje oko 580 miliona dinara, a od tog novca za plate stotinak zaposlenih izdvaja se nešto više od 114 miliona ( ne računajući članove upravnog odbora koji koštaju oko sedam miliona dinara godišnje) dok se za investicije u prošloj godini izdvojilo gotovo 350 miliona dinara.

Analize pokazuju da bi ukidanje samo 27 naknada privredi godišnje uštedelo više od 34 milijarde dinara.

Među prvim promenama koje planira nova koalicija je reforma naplate firmarine, koja opštinama godišnje donese 4,91 milijardu dinara. Još se ne zna da li će ova naknada biti potpuno ukinuta ili će se postaviti njeni maksimalni iznosi prema veličini preduzeća, umesto da opštine samoinicijativno određuju njen iznos.

Republička administrativna taksa bi takođe trebalo da bude promenjena, tako da građani ne moraju da je plaćaju kada im neki dokument traži drugi državni organ, kao i kada podaci koje državni organ traži već postoje negde u državnom sistemu. Samo na taj način uštedelo bi se čak 4,6 milijardi dinara, od ukupno 9,22 milijarde koliko se prikupi naplatom administrativne takse. Ako bi se po tom principu ukinula i naknada za korišćenje podataka katastra dodatna ušteda bi bila 1,7 milijardi dinara.

Očekuje se i da nova Vlada ukine naknadu za zaštitu životne sredine gde će opštine izgubiti svih 2,11 milijardi dinara, kao i komunalnu taksu za držanje motornih, drumskih i priključnih vozila gde će opštine izgubiti još 3,04 milijardi dinara, osim ukoliko ta taksa ne bude prevedena u porez što je jedna od opcija.

U prvom talasu mogle bi da budu ukinute i naknade koje donose manje novca, poput onih za slivnu vodu, korišćenje komercijalnih objekata kojima je omogućen pristup sa državnog puta, naknade od koje se uvodi video nadzor nad raskrsnicama ili naknade za maloprodaju duvanskih proizvoda.

Građevinsko zemljište

Dve velika nameta čijem bi se ukidanju najviše obradovali privrednici su naknade za korišćenje i uređivanje građevinskog zemljišta. Na ime naknade za uređivanje građevinskog zemljišta lokalne samouprave naplate 10,3 milijardi dinara. Ideja je da se dozvoli gradovima da naplaćuju samo izvedene radove, što je trećina ove sume, tako da bi privreda uštedela 6,9 milijardi. Ipak, veliko je pitanje kada će ova naknada doći na red za ukidanje. Kod naknade za korišćenje građevinskog zemljišta već je predviđeno da bude ukinuta najkasnije do 31. decembra 2013. Na ime te naknade opštine naplate godišnje 14,5 milijardi dinara.