Čovek zeva posle rata

e-Novine

Juče i danas

pesma je kuhinjski nož

za seckanje povrća

kojim su preklana mnoga grla

(među njima bilo je i pesničkih)

a danas bi mirno da se vrati

paradajzu, luku i paprici

pesma je bager

kojim su prekopavane masovne grobnice

vršena asanacija plodnog zemljišta

zagađenog tuđinskim kostima

uklanjani dokazi masakra

a danas sređuje parcele

za nove poslovno-stambene zgrade

pesma je Bokanov verni pas Tigar

koji je po mirisu prepoznavao

izdajnike u Bosni i Srbiji

a danas umiljato vrti repom

i laje stihove o ljubavi

pesma je sigurna kuća

za ratne zločince

koja je masovnom ubici

pružala neophodan komfor

a danas je nekretnina bitka

u kojoj pesnički stanuje čovečuljak

i redovno plaća stanarinu

pesma je pesma

"Hriste bože raspeti i sveti"

himna Crvenih beretki

koja ih je bodrila na postrojavanjima

pre odlaska u pokolj, palež i grabež

a danas glumi grafičko nevinašce

brižljivo skrivena u drami

"Boj na Kosovu" Ljubomira Simovića

poeziji se ne može verovati na reč

poezijo

ne zavodi me diskurs hernijom

ne šalji mi razglednice iz urbane svakodnevice

ne šalji mi mejlove

sa onostranom belinom u atačmentu

ni fotografije kvarcovanog tela teksta

uzalud me nudiš koktelima

smućkanim od teorije i stihova

kad ti šejker zaudara na krv i tlo

ne zovi me da skandiramo

na pesničkim tribinama

nož-žica-istočnica

ne busaj se u prsa

dobićeš vavilonski šum na srcu

ne mami me semantičkom dubinom

udavićeš se u vodi na dva vidika

dosta je bilo tekstualnog zlostavljanja

ništa više nije u igri

znamo se

Male tajne velikih majstora književne kuhinje

u kini jedu pesnike

pesničko meso je praznik

za prefinjeno nepce

pesnik se prvo potopi

u kazamatsku memlu

da odstoji 10-15 godina

da malo omekša

za to vreme

u posebnoj posudi

njegove pesme se iseckaju

na sitne stihove

nožem zaborava

pesnik se potom izvuče

iz rešt-marinade

položi na dasku

i izlupa teškim maljem

cenzure & prismotre

onda se sve to pomeša pendrekom

i sjedini u gustu krvavu smesu

pa se proprži na lomači

podloženoj zabranjenim knjigama

sve vreme se doliva medijsko

ulje na vatru

dok poetska masa

ne dobije boju

bezličnog poslušnog sivila

zgotovljeno jelo

je specijalitet književne kuhinje

služi se samo u posebnim prilikama

na državne praznike

na trgu tjenanmen

Photo: theleafsnation.com

u srbiji pesnici jedu sami sebe

prvo se dugo griluju ćutanjem

na živim rešetkama

ispod kojih tiho gore

vatra i ništa

pa se delimično sahrane

u peščanu grobnicu

(glava je najukusniji deo pesnika

ako dovoljno dugo odstoji u pesku)

potom se uvaljaju u testo apolitičnosti

i ravnomerno rasporede u pleh

nežno podmazan lubrikantom

samojedi se peku u mlakoj

rerni čiste umetnosti

na najprosečnijoj mogućoj temperaturi

pola sata ili čitav život

po potrebi

potom se izvuku na svetlost dana

pospu se kukavičlukom u prahu

služe se u svako doba mraka i noći

ni hladni ni vrući

uz salatalizaciju od reči i senki

garnirung od tihog sozercanja

i jogurt iskoni

Čovek zeva posle rata

zovem se Umor, Umor Zevalo

šta mi je da se budim trebalo

zevao sam dok su svi spavali

zevao sam, krv su mi isisavali

zevao sam dok se narod budio

zevanjem nikom nisam naudio

ponela me topla ljudska plima

zevao sam na brojnim mitinzima

zevalice iz tri dela

ponovo ćeš biti cela

zevao sam dok su cvećem zasipali tenkove

zevao dok su mi stavljali mentalne okove

zevao dok su decu uvijali u pokrove

imam četrdeset dve, živo mi se zeva za sve

Photo: 2.bp.blogspot.com

(zevinost bez zaštite

na povratku u zevičaj

iz Zeveningena

troši milion zevova na sto kilometara

dok mu cvrkuću ptice zevačice

i zeverac kupa umornu glavu)

zevam danju, zevam noću

zevam, tebra, kad god hoću

zevam dušom, zevam telom

zevam rečju, zevam delom

zeva mi se od ratnih zločina

zeva mi se od svih opačina

mogu da zevam na sto načina

zevam dok traje otimačina

zevač umom, zevač duhom

zevam srcem, zevam sluhom

zev je bio i zev biće

zevam celim svojim bićem

(njegovi blizanci Buji i Paji

zevijantne ličnosti

ima ih na hiljade

ime im je legija

zevaju u prazno

piju zevandu

zevuše u stroju

i zevaju od mnogo mišljenja)

heroj zevolucije, Zevalo u boju

marširajte sa mnom u zevičarskom stroju

leva! zeva! leva! zeva! leva! zeva!

zevaj! zevaj! zevaj! zevaj! zevaj! zevaj!

ja zevam, ti zevaš, grom zeva

mi zevamo, vi zevate, munje zevaju

zevovi nam pod nepcima sevaju

dok mogu da zevam sve mi štima

šaka mi je uvek pred ustima

(za republiku Zevaniju

za parče svetog srpskog zeva

dali bismo milione tuđih života

nijedna žrtva nije uzaludna

na dugom putovanju

u večnu noć

između klanja i zevanja

samo da naše zanoktice

ostanu čitave)

Photo: EPA

zevaj sa mnom, zevajmo u horu

san na javi, java na umoru

od jutra do mraka umorna mi glava

meni se zeva, meni se ne spava

(čovek je zev

čije su vilice razjapljene

ka večnosti)

Konačni obračun

po Predragu Čudiću

Ubijenih ne više od

Od toga civila otprilike

Nekoliko hiljada gore-dole

Nećemo da cepidlačimo

Muškaraca negde oko

Žena toliko, manje-više

Dece tu i tamo

Ko još broji decu?

Vojnika nešto manje,

ali ne manje od

Ili mi se bar čini da je tako

Pasa rata vrlo malo, skoro

Plus tri na etničke karte

Photo: EPA

Streljanih tačno

(i aljkavi našizam ima poneki uredan spisak)

Poklanih precizno i neopozivo

(to je lako izračunati, klanje zahteva lični kontakt,

a naši momci su uglavnom nedruželjubivi)

Od granate stradalo brojem i slovom

(geler više, šrapnel manje)

Snajperom pogođeno, ako se ne varam

Silovanih upola manje nego

Ali ipak više od

Uglavnom žena

Muškaraca nešto malo,

onako, od oka

E, taman toliko

Raseljenih i proteranih

- ne zna im se broja,

ali da ipak zaokružimo na

ako se slažete

Nestalih – prosto nisam pametan,

ali da se nađemo na

(ako neki nestali fali,

slobodno dopišite)

Pobijene pišem, nestale pamtim

Moguće je da sam se malo zabrojao,

ali ne mogu sve ispočetka

Vreme je da se obračun privodi kraju

Čekaju me drugi radni zadaci

Kad se sve sabere

to vam dođe aproksimativno

Suma sumarum,

to vam ispadne

U poređenju, na primer, sa

ili, recimo, sa

(a da ne pominjem čuveni slučaj,

to prosto ne može da se poredi)

uopšte nije velika cifra

Ne razumem zašto dižete toliku buku

Mogli ste i gore da prođete

(setite se samo)

Vidi se da nismo dali sve od sebe

Photo: wordpress.com

Uputstva za svakodnevni život i smrt

1. U se, na se i poda se – sveto trojstvo srpske rase.

2. Na meniju krv i tlo – izaberi manje zlo.

3. Ako živiš kao ovca, ne moraš nužno biti odveden na klanje. Možda te samo ošišaju.

4. Mrtvi su mrtvi. Ko ih jebe? Ako nisi odgovoran za sopstveni život, kako možeš biti odgovoran za tuđu smrt?

5. Svako ima pravo na grobno mesto pod suncem.

6. Nema zemlje za strance.

7. Ako se tvojim novcem finansira klanje, to ne znači da imaš pravo na ratnu odštetu. Mada uvek vredi pokušati.

8. Jedini duhovni vođa kog treba da slediš je dalaj-kama.

9. Ne talasaj, nego posti na vodi.

10. Oplemeni svoju dušu čitanjem duhovne literature da bi je skuplje prodao.

11. Neguj svoje telo, državi je potrebno topovsko meso vrhunskog kvaliteta.

12. Veruj svemu što čuješ na državnim medijima. Ako laže cosa, ne laže nostra.

13. Ako smo u srednjem veku jeli zlatnim kašikama, danas imamo pravo da jedemo zlatnim zubima koje smo iščupali iz mrtvih usta onih čiji su preci jeli rukama. Prostaci!

14. Ćutanje o zločinu je zlato.

15. Ako pronađeš ruku države u svom džepu, ponizno je poljubi.

16. Nije sramota biti čestit i principijelan, dosledan i poštenjačina, ako to umeš skupo da naplatiš.

17. Zalud preti ponor pakla – imaš ti i bolje ponude.

18. Jedini umetnički pravac kome se isplati pripadati je karijerizam.

19. Politička, moralna i metafizička krivica su likovi iz vica nemačkog humoriste Karla Jaspersa.

20. Mnogo je lakše gaziti preko leševa kad napraviš masovnu grobnicu.

I laž će vas osloboditi[1]

Magična perionica biografija

"Oni žive (u loju i gnoju)"

obaveštava potencijalne mušterije

da je pustila u rad

novi pogon

za uklanjanje mrlja na prošlosti,

sadašnjosti i budućnosti,

kao i da raspolaže

najmodernijom tehnologijom

koja je u stanju da i najokoreliju uštvu

transformiše u moralnu gromadu,

bar u očima javnosti

koja ne vidi dalje od nosa,

a to je ionako jedino što se računa

u svetu utvara i fantoma.

Ako ste čitavu svoju

nazovi umetničku karijeru

napravili na tradicionalan srpski način:

potezanjem partijskih veza,

spletkama, intrigama, laktanjem,

tako što ste pravim ljudima služili

kao živo biće-pomagalo pri onaniji[2]

(tzv. krevetnina)

i sličnim poetičkim postupcima,

ne brinite za svoj nepostojeći integritet.

Naši eksperti za palamudizam

i pravljenje magle

izradiće projekat po vašoj meri

koji će učiniti da delujete osvešćeno

i politički angažovano.

Na primer, napraviće od vas oruđe

za razobličavanje partokratije,

te pošasti koja vas je lansirala

među uspešne i poznate.

(Vašem kilavom srcu[3]

ionako je bliža ideja artokratije,

vladavine partijski podobnih umetnika.)

Genijalno, zar ne?

Cinizam čitave operacije

vidljiv je samo kroz Hofmanova sočiva[4],

ali za taj proizvod

domaće tržište nije zainteresovano.

Naši projekti deluju kao odašiljač

u Karpenterovom filmu,

šaljući signal koji zamagljuje pogled

i sprečava da se vidi čudovišna realnost

koja prosto bode oči.

Sklopite ugovor s našom firmom

i opustite se,

mi ćemo biti živi zid

koji sprečava nadarene i učene

da uđu na vaš posed

(močvaru od slonove kosti)

pod sloganom: Osveta mediokriteta.

Ukoliko vam se čini

da je naš metod širenja obmana

providan kao prozor –

jer svi znaju da vi niste

nikakva talentovana ili, daleko bilo,

subverzivna pojava,

već najobičniji zaparloženi ljudski jad[5] –

zaboravljate na osnovne principe

po kojima funkcioniše

naša mala palanka.

Cela scena će ćutati

o vašim nepodopštinama,

jer svi jedni druge

drže za jaja i jajne ćelije[6],

a sve o trošku poreskih obveznika

koje ionako niko ništa ne pita.

Čak i ako se desi čudo,

pa naši napori budu uzaludni,

nemojte da vas to baca u dešperaciju.

Ukoliko se otkrije istina o vama,

mediji će se opet otimati

o vaše ubogo biće,

jer svi će želeti da saznaju nešto

o egzotičnom obliku života

koji i pre smrti biva mrtav[7].

Photo: forwardedemails.com

Ne zaboravite da smo svi mi radnici

na istom projektu

i da smo posvećeni u istu tajnu:

ne postoje nikakvi proplanci uma[8],

metafizičke terase[9],

etička načela,

sistemi vrednosti.

Sve su to šarene laže.

Postoji samo veliki palanački vašar

po kojem tumaraju prividi i ljušture,

vođeni rediteljskom rukom Dosade[10].

Naše je samo da igramo

taj ništavni komad,

da opslužujemo

večni mehanizam ničega

i da pokušamo da prevarimo

egzistenciju[11],

ne birajući sredstva.

[1] Jevanđelje po Kajafi

[2] Vojislav Despotov, "Mrtvo mišljenje"

[3] Aleksandar Vučo, "Humor zaspalo"

[4] Džon Karpenter, "Oni žive"

[5] Gregorovius Moreli, "Intima Travelerovih"

[6] Zbornik radova, "Genocidna šaputanja na jastuku"

[7] Sveti Sava, "Slovo o mukama"

[8] Dušan Matić, "Bitka oko zida"

[9] Hulio Kortasar, "Školice"

[10] Radomir Konstantinović, "Filosofija palanke", prev. aut.

[11] Ibid.

*Pesme preuzete iz novog broja zrenjaniskog časopisa Ulaznica