Oštrija kontrola fakulteta: Prokuplje nije što i Terazije

Večernje novosti

MNOGA isturena odeljenja fakulteta biće od jeseni zatvorena! Prosvetna inspekcija kreće u kontrolu, a svima koji nemaju dozvolu za rad ili nisu ni započeli proces akreditacije biće stavljen katanac.

Niko ne zna tačan broj ovih odeljenja, jer je većina neprijavljena, ali se procenjuje da ih radi čak stotinu. Senta, Crna Trava, Bogatić, Pećinci, Dimitrovgrad, Medveđa, Prokuplje, Trstenik samo su neke od opština u kojima može da se studira. A od svih ovih isturenih odeljenja samo tri su do sada akreditovana.

- Nije nam namera da oštetimo studente, ali mora da se uvede red u ovu oblast - kaže za „Novosti“ Velimir Tmušić, načelnik republičke prosvetne inspekcije. - Svim fakultetima i univerzitetima poslali smo dopis da moraju da akredituju isturena odeljenja ako misle tamo da upisuju brucoše. Ko to bude ignorisao, neće moći više da radi.

Prosvetna inspekcija kontrolisaće prvi put i ispostave stranih visokoškolskih ustanova. Njima nije potrebna akreditacija, ali će da utvrde na koji način rade, u kojim uslovima, ko su predavači...

LAKŠI PUT DO DIPLOME U MALOM MESTU IAKO mnoga odeljenja nemaju dozvole za rad i akreditacije, hiljade studenata ih, valjda zbog lakšeg puta do diplome, ipak, upisuje - kaže Tmušić.

- Uz sve kontrole i provere, zdrav poredak imaćemo tek kada na privatne fakultete ne budu upisivali baš sve koji konkurišu. Razlike u kvalitetu ima mnogo, pa je pre nekoliko godina od 2.000 kandidata za posao u Narodnoj banci primljeno 50, a ispostavilo se da su svi sa državnog Ekonomskog fakulteta.

- Ukoliko se nalaze u obrazovnom sistemu neke druge države, akreditacija im ne treba, ali je neophodna dozvola za rad. Ako je nemaju, naložićemo zatvaranje - kaže Tmušić. - Najviše ovih stranih odeljenja su fakulteti iz Republike Srpske otvorili u Beogradu, Novom Sadu, Valjevu, Šapcu... Jer prema specijalnim vezama sa Srbijom nije potrebna nostrifikacija. Tako kada neko u Beogradu diplomira na isturenom odeljenju visoke škole iz Banjaluke, diploma mu se priznaje kao da je bio i na srpskom univerzitetu.

Na listi za proveru prvi će biti upravo „stranci“. Tmušić napominje da u Srbiji radi i nekoliko stranih univerziteta koji nude studiranje na daljinu. Bez obzira na to što ovde ne organizuju nastavu, napominje, moraju da imaju dozvolu za rad.

Najveći problem isturenih odeljenja su kadrovi. Da bi radili legalno, moraju da imaju stalno zaposlene profesore, što gotovo niko od njih ne ispunjava. Loši su i uslovi u kojima se studira, pa retko koje ima biblioteku, prave učionice, a predavanja se drže po napuštenim halama, domovima kulture, čak i po kafanama.

Ova isturena odeljenja „na papiru“ najčešće ne postoje. Akademci se vode kao da su registrovani u matičnoj instituciji, pa studiraju u selu, a diplomu dobiju kao da su na predavanja išli u Beograd.