"Hrvatska da prizna srpske žrtve"

B92

U toj akciji hrvatske vojske poginulo je i nestalo oko 2. 000 i proterano oko 220.000 Srba.

Hrvatski državni vrh na ovogodišnjoj svečanosti Dana pobede i domovinske zahvalnosti, Dana hrvatskih branitelja i 17 godišnjici vojno-policijske akcije "Oluje" nije pominjao haške osuđenike, ali su pomenute srpske žrtve i potreba da se one uvaže.

Josipović, premijer Zoran Milanović i vršilac dužnosti predsednika Sabora Josip Leko pre svega su izrazili zahvalnost svim braniocima koji su u obrambenom ratu odneli pobedu za Hrvatsku.

Ističući da je ponosan što je vrhovni komandant pobedničke vojske, Josipović je rekao da su branioci u pravednom i odbrambenom ratu doneli pobedu i da im je na tome zahvalan.

Džakula: Svi da priznaju sve žrtve

Veljko Džakula, predsednik Srpskog demokratskog foruma iz Zagreba, prvi je predstavnik Srba u Hrvatskoj koji je odlučio da prisustvuje svečanosti u Kninu povodom vojno-policijske akcije "Oluja". "Bilo je i drugih žrtava u Oluji koje takođe treba da se priznaju. Legitimet akcije Oluje će biti velik koliko vama toliko i drugima kada sve žrtve dobiju svoj pravi pijetet i kada se o svima njima bude progovorilo. One to očekuju i tada će imati legitimitet, " kazao je Džakula i na pitanje hoće li dati izvinjenje za zločine srpske vojske nad Hrvatima u Domovinskom ratu rekao: "Izvinjenje je dao onaj koji je bio odgovoran za to, a to je bio Milan Babić".

"Hrvatska je pobedila u ratu i odbranila granice. Hrvatska mora pobediti u miru, što znači svladati privredne teškoće, obezbediti ljudska prava i obezbediti verske i manjinske slobode", rekao je predsednik Hrvatske.

Josipović je kazao da je Hrvatska u ratu bila pobednička zemlja i da je siguran da takva može biti i u miru.

"Siguran sam da može pobediti recesiju i krizu i sve tendencije koje žele svrstati Hrvatsku van Evrope i njenih vrednosti", rekao je on.

Premijer Zoran Milanović izjavio je da su građani Hrvatske bili zajedno kad je bilo najteže, kao i da je hrvatski bio najteži put i a cena bila ogromna.

"Ovaj praznik ne slavimo da bismo uživali u tuđoj nevolji i naslađivali se tuđim jadima kojih je bilo", rekao je on i dodao da je nakon "Oluje" Hrvatska ponekad bila ispod nivoa svog zadatka, ali da je "rat bio pravedan i human i to su vrednosti s kojima ulazimo u EU".

Ističući da je Hrvatska gospodar svoje sudbine i da više nema izgovora i traženja krivaca u Beogradu ili Pešti, Milanović je rekao da je "rat započeo jedan loš režim koji nije poznavao svoje granice".

"Svaki čovek i svaka država mora znati šta može i gde mu je granica, a oni to nisu znali. Hrvatske granice ćemo uvek braniti znajući gde su, kao što je to radila svaka hrvatska vlast od 1990. na ovamo i u tome smo takođe jedinstveni", poručio je Milanović ispred spomenika Hrvatske pobede - Oluja '95.

Večernji list piše da je Hrvatska za "Oluju" bila spremna još u jesen 1994. ali da se čekalo zeleno svetlo. U jesen 1994. hrvatski državni i vojni vrh procenjuje da je Hrvatska vojska dosegla potrebnu operativnu sposobnost za oslobađanje okupiranih delova zemlje, ali da signali iz međunarodne zajednice tada nisu bili dobri, piše ovaj list.

Vršilac dužnosti predsednika Sabora Josip Leko je u govoru rekao da je današnji datum jedan od najvećih dana sveukupne hrvatske istorije.

"Taj dan pripada hrvatskim braniocima kao su izneli najteži teret u nametnutom ratu", rekao je Leko i dodao da "želimo izgraditi državu jednakih šansi za sve koji će u njoj živeti".

Gradonačelnica Knina Josipa Rimac naglasila je da je pobeda izvojevana u "Oluji" bila kruna 900-godišnje čežnje za slobodnom Hrvatskom.

"Ako smo oprostili, a jesmo, ko nam može braniti veličati naše pobede u čemu nema M od mržnje ni R od revanšizma", rekla je i dodala da "žalimo za nedužnim žrtvama i njihovim familijama".

Jutros je na kninskoj tvrđavi u prisustvu državnog vrha podignuta hrvatska zastava nakon čega je usledio program avio grupe i defile ulicama grada. Nakon skupa u tamošnjoj crkvi sledi misa za domovinu.