Obrazovanje za demokratiju

Novo izdanje časopisa za književnost i kulturu, i društvena pitanja Reč posvećeno je temi obrazovanja. Temat „Obrazovanje za demokratiju“ koji su priredili Ana Kolarić i Dejan Ilić podržao je Fond za otvoreno društvo, koji ove godine obeležava 20 godina postojanja. Kako stoji na prvim stranama, Fond i Fabrika knjiga ovim brojem žele da skrenu pažnju na važnost obrazovanja u savremenom društvu.

„Društvo 21. veka nameće nove izazove koje pokreću procesi kao što su globalizacija, uticaj informacionih i komunikacionih tehnologija, upravljanje znanjem, migracije, intenzivne interakcije između različitih kultura i identiteta. U tom kontekstu, obrazovanje i učenje dobijaju nova značenja i nove zadatke u funkciji ekonomskog, socijalnog i ličnog razvoja. Brz i stalni razvoj novih tehnologija traži novo obrazovno okruženje koje treba da odgovori na potrebu da se izgradi društvo zasnovano na znanju, društvo permanentnog i celoživotnog učenja“, napominju iz Fonda.

Izbor tekstova je, prema rečima Dejana Ilića, posledica njihovog utiska da u Srbiji nema dovoljno ni prevedene ni domaće literature koja se bavi obrazovanjem u načelu. „Obrazovanje je u Srbiji samo još predmet interesovanja stručnjaka, koji se ne obraćaju javnosti nego razgovaraju, kada uopšte razgovaraju, isključivo između sebe. Kada ipak stigne do šire javnosti, obrazovanje se pominje gotovo isključivo u vezi sa platama ili nesrećnim bodovima za evaluaciju nastavnika ili upis studenata u narednu godinu studija“, kaže Ilić u svojim Beleškama uz izbor tekstova i ističe da tekstovi nedvosmisleno pokazuju da je „pre i posle svega obrazovanje javna stvar, i da se o njemu moraju voditi razgovori koji daleko nadilaze okvire takozvane stručne javnosti“. Prema rečima Ane Kolarić izbor tekstova u novom broju časopisa Reč počiva na dve pretpostavke.

„Prvo, ovde se obrazovanje razume, da se poslužimo rečima Michaela Applea, kao „inherentno politički i etički čin“. Iz toga sledi da svi koji na bilo koji način učestvuju u obrazovanju snose ili moraju snositi jasno utvrđenu odgovornost. Drugo, obrazovanje se razume kao prostor unutar koga svi mi, kao različiti građani jednog društva, učimo da živimo zajedno. Iz toga sledi da obrazovanje mora biti svima dostupno i zasnovano na principima slobode i jednakosti“, kaže Kolarićeva.

Izabrani tekstovi koji govore o sociologiji i filozofiji obrazovanja nastajali su u periodu od 1965. do 2010. godine i u njima se vidljive političke i društvene promene, kao i uticaj tih promena na teorijsku i kritičku misao o obrazovanju.