Svetske filmadžije zaobilaze Srbiju

Večernje novosti

SRBIJA bi mogla da bude balkanski Holivud. Imamo odlične filmske studije, raznovrsne lokacije i modernu opremu, ali uprkos tome, strani producenti umesto Srbije radije biraju Mađarsku i Češku. Ove zemlje su pre nekoliko godina uvele finansijske podsticaje za privlačenje stranih filmskih projekata, a koje se ogledaju u vraćanju 20 odsto novca uloženog tokom snimanja.

Naša zemlja je mogla da bude bogatija za oko 400 miliona dolara, da strani producenati koji su poslednje tri godine obilazili lokacije u Srbiji, nisu - odustali. Nažalost, taj novac otišao je u Mađarsku i Češku, upravo zbog finansijskog podsticaja. Pre desetak dana, ove mere uvela je i susedna Hrvatska.

- Više nismo najpovoljniji u regionu, a to je bio naš glavni adut. Ukoliko hitno ne uvedemo podsticajni program, potpuno ćemo ispasti iz igre - kaže za „Novosti“ Ana Ilić, izvršni direktor Srpske filmske asocijacije koja stoji iza Predloga za uvođenje finansijskih podsticaja. Ovaj predlog biće uskoro poslat ministarstvima kulture i finansija.

BEZ ULAGANjA UREDBA o podsticanju proizvodnje strane kinematografije u Srbiji ne opterećuje nacionalni budžet. Kako tvrde u Srpskoj filmskoj asocijaciji, država praktično ništa ne ulaže samo „vraća ono što je već potrošeno na produkciju, upošljavanje naših ljudi i korišćenje usluga srpskih preduzeća“ i to tek kad se sav posao završi.

Da li će Srbija ugostiti holivudske glumce i velike produkcije ili ćemo nestati sa „filmske mape“ odlučiće Vlada.Naša zemlja ima veliku korist od dolaska stranih filmskih ekipa, jer je reč o investicijama od više miliona evra za samo nekoliko nedelja.

- Snimanje jednog filma ili TV serije znači upošljavanje od 200 do 500 naših filmskih radnika i još 50-300 dobavljača iz raznih sektora privrede, poput ugostiteljstva, transporta, drvne i tekstilne industrije, proizvodnje nameštaja, ketering usluga, građevinskih usluga - objašnjava Ilićeva.

Tokom snimanja, stranci borave u hotelima, hrane se u restoranima, provode u kafićima, obilaze grad i koriste brojne druge usluge. Produkcija ostavlja novac i lokalnim opštinama, državnim institucijama ili pojedincima čije lokacije iznajmljuju za potrebe filma.

BESPLATNA REKLAMA OSIM novca, ovakvi projekti donose nemerljivo iskustvo našim filmskim radnicima Filmska infrastruktura se osnažuje, država ubira porez, ali i dobija besplatnu reklamu u svetu. Jer, tamo gde su slavni glumci, tu su i novinari.

- Dok je Rejf Fajns snimao u Beogradu, oko 300 članaka objavljeno je u svetskim medijima. U gotovo svakom intervjuu on je odgovarao na pitanje zašto je izabrao baš Beograd - objašnjava sagovornica.

Jedan od najboljih primera u svetu je Njujork, koji od filmske industrije godišnje zaradi čak sedam milijardi dolara. Što se našeg okruženja tiče, prednjači Budimpešta sa prosečno 90 miliona evra godišnje. Otkako je pre dve godine Češka uvela sistem podsticaja, Prag zarađuje oko 50 miliona evra „filmskog novca“, koliko je Srbija zaradila za pet godina. Ilićeva tvrdi da naša zemlja ima mnogo veće kapacitete i da bi brzo dostigla Mađarsku i Češku:

- Prošle godine u Kragujevcu je snimana mini serija „Titanik“ sa Krisom Notom, Derekom Džekobijem i Niv Kembel. Ova produkcija podrazumevala je 15 snimajućih nedelja, od kojih je 12 trebalo da bude u Srbiji, a tri u Irskoj. Ali, kako mi nismo imali stimulacije, a Irska jeste, producenti su u Srbiji ostali samo pet nedelja.

Iz istih razloga, umesto u našoj zemlji Brus Vilis „Umri muški 5“ snima u Mađarskoj, a ekipa nastavka blokbastera „300“ izabrala je Bugarsku. U ovom trenutku, nekoliko visokobudžetnih projekata „čeka“ olakšice najavljene Zakonom o kinematografiji, ali koje bez posebnog akta Vlade nisu pravosnažne. Među njima je, kako saznajemo, novi film holivudskog superstara Breda Pita i film sa Suzan Sarandon.

- Producenti nemaju strpljenja, a nisu ni emotivni i brzo će otići dalje ako mi ne budemo imali šta da im ponudimo - zaključuje Ana Ilić.

(Sutra: Prednost za naš film)