Kad sudija postane advokat

Politika

Trećina neizabranih sudija i tužilaca postali su advokati dok su čekali da visoka sudska tela odluče o njihovim žalbama i prigovorima.

U sedam advokatskih komora na teritoriji Srbije, bez Vojvodine koja nije vodila evidenciju, upisano je u imenik advokata 269 sudija i tužilaca u periodu od 1. januara 2010. do 8. avgusta 2012. godine, rečeno je za „Politiku” juče u Advokatskoj komori Srbije.

Procenjuje se da, zajedno sa teritorijom Vojvodine, ima više od tri stotine sudija i tužilaca koji su otvorili advokatske kancelarije posle odluke o neizboru. Advokatska komora Vojvodine nema podatke o tome koliko među novim upisanim advokatima, u protekle dve i po godine ima neizabranih sudija i tužilaca.

U Advokatsku komoru Beograda upisano je 56 sudija i šest tužilaca, dakle ukupno njih 62 koji su radili u sudovima i tužilaštvima na teritoriji Beograda. Rekordan broj ne(re)izabranih, čak 68, upisan je u imenik Advokatske komore Niša. Sledi Advokatska komora Čačka sa 55 novih advokata iz sudova i tužilaštava na tom području, zatim Advokatska komora Šapca sa 42, Advokatska komora Kragujevca sa 18 i advokatske komore Zaječara i Požarevca sa po 12 upisanih advokata iz redova „otpisanih” sudija i tužilaca.

Ustavni sud je odlučio da svi neizabrani moraju da se vrate u sudove i tužilaštva i da nisu ostali bez funkcija. Oni koji su otvorili advokatske kancelarije imaće pravo da biraju da li će se vratiti ili ostati u advokaturi. Srbija tako danas ima najmanje 300 advokata sa sudijskom ili tužilačkom funkcijom.

Za Visoki savet sudstva govorilo se da „kadija tuži i sudi”, a za nove advokate može se reći „kadija te tuži/sudi, kadija te brani”, jer je sasvim moguća situacija da klijent za branioca angažuje advokata koji mu je ranije sudio ili ga čak tužio.

Kako su se sudije i tužioci snašli u advokaturi i da li se očekuje njihov povratak među „delioce pravde” i organe krivičnog gonjenja, pitali smo Dragoljuba Đorđevića, predsednika Advokatske komore Srbije.

– Oni nisu ušli u advokaturu srećni i zadovoljni. Advokatura je za njih bila krajnje ishodište u neizvesnosti. Malo je onih koji su mnogo ranije mogli da postanu advokati i koji će sigurno ostati u advokaturi – kaže Đorđević.

U proteklih desetak dana razgovarao je sa najmanje dvadesetak kolega advokata koji su bivše sudije i svi su rekli da hoće da se vrate u pravosuđe posle odluke Ustavnog suda, najpre zato što ne vide sebe u advokaturi.

– Advokatura traži mnogo viši stepen organizacije nego sudijski posao. Sudije imaju potpuno drugačiji pristup poslu i različit mentalni sklop. Kad treba da prime advokatski honorar, oni imaju utisak da primaju mito. Mnogi od njih ne shvataju da moraju svakog meseca da obezbede novac za plaćanje poslovnog prostora, telefona, goriva i za mnoge druge stvari koje su neophodne da bi advokat mogao da pruža pravnu pomoć strankama – kaže predsednik Advokatske komore Srbije.

Platili su velike sume novca na ime upisa u imenik advokata. Upisnina u beogradskoj komori je do 20. maja ove godine iznosila 2.000 evra, u Čačku 2.500, u Vojvodini i u Šapcu 3.000, a u Kragujevcu čak 4.500 evra. Od kraja maja važi jedinstvena cena upisnine za celu Srbiju, a to je 5.000 evra.

– Jedan bivši sudija mi je rekao: „Tek sam tri meseca advokat. Imam samo dva predmeta. Vratiću se u sud. Da li komora može da mi vrati novac koji sam dao na ime upisnine?”. Smatram da Advokatska komora ne može da ima obavezu da vraća novac onima koji hoće da se ispišu posle nekoliko meseci rada, jer ničim nije izazvala štetu. Međutim, mislim da svaki neizabrani sudija ili tužilac može da traži od države naknadu štete jer bi mogao da dokaže uzročno-posledičnu vezu između odluke Visokog saveta sudstva i upisa u imenik advokata. Ljudi su bili primorani da odlaze u advokaturu da bi obezbedili egzistenciju, zbog nesreće koja ih je zadesila kada su ostali bez sudijske ili tužilačke funkcije – kaže Dragoljub Đorđević.

Advokatske komore imale su svoje kriterijume kada su odobravale upis bivših sudija u advokate, tako da je bilo i odbijenih kandidata. Tom prilikom cenilo se i obrazloženje Visokog saveta sudstva o razlozima za neizbor.

– Na spisku sudija čije je žalbe usvojio Ustavni sud, koji je time poništio odluke VSS-a, ima više veoma problematičnih ljudi, čak i nekoliko njih koji su prvostepeno osuđeni za najnečasnije krivično delo koje može izvršiti sudija, a to je primanje mita – kaže predsednik Advokatske komore Srbije.

Aleksandra Petrović

objavljeno: 09.08.2012.