Zakazala kontrola "Agrobanke"

RTS

U sistemu kontrole poslovanja "Agrobanke" zakazali su mnogi činioci, a odgovornost sigurno nije samo na Izvršnom odboru banke, smatra berzanski posrednik Nenad Gujaničić.

"Kada je u pitanju Agrobanka i bilo koja druga banka, trebalo je da postoji nekoliko sistema kontrole: prvo interni – Upravni i Nadzorni odbor, odnosno interna revizija, zatim eksterna revizija koja se radi na godišnjem nivou, pa kontrola od strane akcionara i na kraju Narodna banka", kaže Gujaničić u intervjuu za RTS.

Na pitanje kakva je uloga Upravog odbora i da li je UO "Agrobanke" morao da zna da se godinama odobravaju veliki iznosi kredita bez adekvatnog obezbeđenja, Gujaničić kaže da je taj odbor morao da zna za sve krupnije stvari, a ako nije, to je opet njegova krivica jer odgovoran po tom pitanju.

"Istraga će pokazati šta je tu bila situacija, ali mogle su da se dese dve stvari: ili da se nisu dovoljno informisali ili da su preneli ovlašćenja na Izvršni odbor, pa da su kasnije dobijali pogrešne informacije", navodi Gujaničić.

On dodaje da je odgovornost Upravnog odbora da brine za strateške odluke banke, naročito u slučaju kada se desi da je ogroman broj kredita plasiran bez obezbeđenja.

Prema njegovim rečima, Narodna banka Srbije je sredinom prošle godine ušla u "Agrobanku" i započela ispitivanje poslovanja, i tek su devetomesečni rezultati pokazali negativno poslovanje.

Kako je rekao, kontrolna funkcija mogla je da bude bolje urađena.

"Mislim da bi bio pogrešan utisak u javnosti da je isključiva odgovornost 'Agrobanke'. Međutim, i drugi činioci nose izuzetno visok nivo odgovornosti", dodaje Gujaničić.

Prema njegovim rečima, Narodna banka ne može svakodnevno da kontroliše banke, pošto ih u Srbiji ima 30.

"U slučaju da se utvrdi propust u poslovanju, mogu da nalože vanrednu kontrolu i donesu mere da se isprave propusti, a zatim i da se uvede prinudna uprava, kao u slučaju 'Agrobanke', kako bi se obezbedila stabilnost finansijskog sistema", kaže Gujaničić.

Na pitanje o širim posledicama događaja u "Agrobanci", Gujaničić kaže da specifičnost tog slučaja nije samo to što je ona propala, već i to da je objavljivala krivotvorene finansijske izveštaje.

"Mnogi investitori, akcionari i deponenti mislili su da je to visoko profitabilna banka i da dobro posluje. Sada, našu zemlju gledaju preko skandala u 'Agrobanci' i ne žele da plasiraju novac jer mi sada važimo za nesigurnu destinaciju", zaključio je Nenad Gujaničić.