Pop koji je znao i da vodi biznis

Večernje novosti

BRANISLAV Peranović lečenje narkomana u Lešnici počeo je sa 20 štićenika. A u utorak, posle ubistva Zarupca, njih 45 je napustilo kamp. Do tog momenta svi su ga verno služili. Oni su u njemu videli spasioca. Kamp "Sretenje" je samo jedan od četiri centra u Peranovićevom sistemu za odvikavanje od droge i služi "za konačno oslobađanje" od narkomanije i "povratak izlečenih" u normalan život.

Ovo nam je ispričao seoski matičar Milomir Todorović, koji objašnjava da je kamp u Jadranskoj Lešnici počeo da se gradi pre sedam godina. Brzo je postao popularan među narkomanima, koji ga zovu Cer. Peranović je u međuvremenu vodio centre u Crnoj Reci, zatim u selu Cikote kod Loznice, gde je imao 56 štićenika. Bio je aktivan i u kampu u Dvorskoj kod Krupnja.

- U Crnoj Reci je bio prijem i prvi stepen surovog odvikavanja od narkotika. U Cikoti je bio drugi stepen odvikavanja, ali i uvođenja u duhovni život, kombinovan sa radnim terapijama. U Dvorskoj su boravili oni koji su se brzo izvukli iz pakla narkomanije. U Lešnici su boravili izlečeni narkomani, koji su se spremali za povratak u normalan život. Zato su mnogi od njih imali pravo da izlaze napolje - da idu na seoske slave, u mobe, da primaju posete i odlaze na odsustvo - objašnjava Todorović.

Posle afera sa batinanjem štićenika u centru Crna Reka 2009. godine, Peranović je od crkvenog imanja napravio pravoslavno selo, koje je pretvorio u komunu zatvorenog tipa. Uveo je raspored molitvi, strogu izolaciju, batine kao vaspitnu meru, ali i trening pamćenja, kakav je on svojevremeno završio. Štićenicima je oduzimao mobilne telefone i zabranio kontakte sa spoljnom sredinom. Neposlušne je batinao da bi održao unutrašnji red i poslušnost. Za 15 godina ovakvog rada sa narkomanima, kako je sam govorio, "izlečio je više od 1.200 ljudi".

- Peranović u selu poseduje taštinu kuću i imanje, svoju kuću, livade i šume, zatim Centar koji se prostire na 10 hektara. Vozi džip, a ima i skupoceni motor. Poseduje i rasnog trkačkog konja.

Meštani se, posle svega, pitaju da li je sve to moguće zaraditi od svešteničke plate? I, odmah sami nalaze odgovor - pop Branislav je svoje usluge naplaćivao 500 evra mesečno po štićeniku.

Peranovićeva biografija ukazuje na to da se radi o vrlo ambicioznom i prodornom čoveku. Rođen je 1958. godine u Tesliću. U Beogradu je završio Poljoprivredni fakultet, smer stočarstvo. Tu je upoznao koleginicu Milanku iz Jadranske Lešnice. Ona ga je sa jednog seminara u Vrnjačkoj Banji dovela kod svojih roditelja i zaposlila u Zemljoradničkoj zadruzi "Cer". Kada su se venčali, Branislav je neko vreme bio nastavnik u srednjoj školi, a onda su odlučili da se posvete crkvenom životu i odu u manastir Radovšnica kod Šapca. Vodio je manastirsku ekonomiju, izučavao mnemotehniku i bavio se borilačkim veštinama. Krajem 1993. preselili su se kod vladike Pahomija u selo Mrtvice kod Vranja, koji ga je rukopoložio u đakona, a kasnije i u jereja.

Tri godine kasnije, pop Branislav je dobio otpust i otišao kod vladike Artemija. Do bombardovanja 1999. bio je paroh u Istoku, gde je radio kao duhovnik kriminalaca u tamošnjem zatvoru. Ubrzo je u blizini manastira Crna Reka osnovao prvi pravoslavno-misionarski duhovni rehabilitacioni centar. Potom su nikli kampovi u okolini Loznice i na Ceru. Za taj projekat 2005. godine Ministarstvo vera, odobrilo je pomoć 300.000 dinara.