Lične veze i loši zakoni štitili odgovorne za tragedije u vojsci

Blic

Zamenik višeg tužioca u Jagodini Miomir Vasić najavio je, međutim, da će najverovatnije u sredu podići zahtev za istragu o pogibiji kadeta Vojske Srbije Miline Miletić iz Gornjeg Milanovca i Filipa Milojević iz Gornje Trnave kod Topola tokom priprema za vežbu „Diplomac 2012“ 18. juna na poliginu „Pasuljnaske livade“. Ukoliko kasnije dođe do podizanja optužnice, a onda i izricanja presuda osobama protiv kojih tužilac najavljuje istragu, to bi bio presedan. Naime, nadležni iz vojske do sada nisu pred sudovima optuživani za tragedije kojih je proteklih godina bilo nekoliko i u kojima su stradali vojnici, podoficiri, oficiri.

- U Srbiji je partijska i lična kontrola nad državnim aparatima sile. To je ostalo još iz autoritativnog poretka. Aparati sile su zaštićeni od demokratske kontrole. Politička moć pojedinaca i grupa dovela je do toga da su svi ostali u lancu bespomoćeni, pa i sudstvo koje ne može da radi samostalno i bez pritiska - komentariše za „Blic“ prof. dr Miroslav Hadžić iz Centra za civilno-vojne odnose.

On dodaje da zbog tragedija koje su se proteklih godina desile u vojsci pred parlamentom nije odgovarao niko iz Ministarstva odbrane, Generalštaba, Vojne akademije.

S druge strane, vojni analitičar Aleksandar Radić napominje da je u vojsci mnogo radikalnije kažnjavanje nego u civilnom sektoru.

- Posle tragedije na „Pasuljanskim livadama“ javnost je tražila smenu načelnika Generalštaba, ne znajući da u njegovoj nadležnosti nije Vojna akademija. Kada se desi nesreća u vojsci, javnost je nerealna, odmah traži smenu ministra odbrane, načelnika Generalštaba, navodno po hijerarhijskoj odgovornosti. U vojsci je bilo slučajeva da je dežurni oficir osuđen na dve godine zatvora zbog samoubistva vojnika. Nesreće se dešavaju i u fabrikama, na građevini, ali niko ne traži smenu direktora zbog toga - smatra Radić.

Pukovnik Milan Mijalkovski, nekadašnji načelnik Katedre bezbednosti Vojne akademije i profesor Fakulteta bezbednosti u Beogradu, smatra da je razlog zbog kojeg je teško ustanoviti ko je kriv za neku tragediju taj što - nema živih svedoka.

- Poznajući vojnu hijerarhiju, naređenja su jako precizna, bilo da su periodična ili namenska. Propisi i pravila su jasno definisani upravo da ne bi bilo ljudskih žrtava. Međutim, dešava se da oni koji rade ne sprovedu naređenja do kraja - navodi pukovnik Mijalkovski.

Od svih sudskih procesa čiji su akteri odgovorni za nesreće u vojnoj industriji, završen je samo onaj za nesreću u Lučanima iz 1997. U njemu je na 14, odnosno 12 meseci zatvora osuđeno dvoje rukovodilaca zaštite na radu.

U martu prošle godine podignuta je optužnica protiv pet radnika fabrike „Prvi partizan“ zbog eksplozije u fabrici 3. septembra 2009, kada je poginulo sedmoro ljudi. Radnici se terete za teško delo protiv opšte sigurnosti, da nisu postupali u skladu s važećim propisima, odnosno uputstvima za rad i upotrebu baruta, zbog čega je i izbila eksplozija.

Hronologija nesreća u namenskoj

1995. Jedanaest radnika je poginulo, a deset je povređeno 23. juna u fabrici „Grmeč“ u Zemunu

1996. Dvoje ljudi je poginulo 21. juna u požaru u fabrici „Prva iskra“ u Bariču

1997. Troje radnika fabrike „Milan Blagojević“ u Lučanima poginulo je 3. decembra u požaru, a sedam ih je povređeno

2006. Eksplozija u „Prvoj iskri“ u Bariču odnela je 29. maja tri života, dok je troje radnika povređeno

2006. Dvadeset dve osobe su povređene kada je, 19. oktobra,eksplodirao vojni magacin kasarne „Sedmi jul“ u Paraćinu

2009. Sedmoro radnika je poginulo, a 13 je povređeno 4.septembra u četiri snažne eksplozije u Barutnom odeljenju namenske industrije „Prvi partizan“ u Užicu

2010. Dva radnika su lakše povređena 10. maja u detonaciji u namenskoj proizvodnji „Krušik“ u Valjevu

2010. Velika materijalna šteta pričinjena je 27. decembrau nizu eksplozija u fabrici „Sloboda“ u Čačku

2011. Radnik fabrike „Milan Blagojević“ u Lučanima povređen je 21. septembra u manjem požaru

2012. Radnik je povređen u eksploziji 25. juna u fabrici „Milan Blagojević“ u Lučanima

Pogibije u Vojsci Srbije

Septembar 2008 - Avion „supergaleb G-4“ pao je na aerodromu u Batajnici kod Beograda tokom priprema za aeromiting, a pilot Ištvan Kanas je poginuo.

Jul 2009 - U blizini batajničkog vojnog aerodroma srušio se avion tipa „mig 29“. Pilot aviona se katapultirao, ali je preminuo od posledica povreda. Prilikom udara aviona u zemlju, poginuo je i jedan vojnik, dok je drugi vojnik lakše povređen.

Novembar 2010 - Preminio vojnik na redovnom služenju vojnog roka, pošto mu je pozlilo tokom redovnog jutarnjeg vežbanja u kasarni „Dedinje“ u Beogradu.

Decembar 2011 - Pripadnik padobranskog bataljona preminuo je u Nišu, pošto mu je pozlilo tokom izvođenja fizičke obuke pripadnika te jedinice.

Jun 2012 - Dvoje kadeta Vojske Srbije je poginulo, a sedmoro ih je ranjeno, među kojima dve osobe teško, tokom izvođenja vojne vežbe na poligonu „Pasuljanske livade“.

Avgust 2012 - Dvojica podoficira Vojske Srbije poginula su prilikom rasčišćavanja terena od minsko-eksplozivnih sredstava na Pančićevom vrhu na Kopaoniku.