Lakše do državljanstva do 9. oktobra

Večernje novosti

GRAĐANI sa prostora bivše SFRJ koji imaju prijavljeno prebivalište u Srbiji, a nemaju državljanstvo, mogu to da učine do 9. oktobra ove godine po lakšim uslovima. Do rešenja o upisu u našu knjigu državljanja moći će da dođu i posle tog roka, ali znatno teže i skuplje!

MUP Srbije apeluje da svi koji žele srpsko državljanstvo to učine do oktobra. U objašnjenju se dodaje da, po osnovu Zakona, našim državljaninom se smatra i "državljanin SFRJ koji je na dan 27. februara 2005. godine imao državljanstvo druge republike SFRJ, odnosno državljanstvo druge države nastale na teritoriji ranije SFRJ i prijavljeno prebivalište u Srbiji najmanje devet godina".

Pojašnjava se i da crnogorski državljanin koji je na dan 3. juna 2006. godine imao prijavljeno prebivalište na teritoriji naše republike za upis treba da podnese pismenu izjavu da se smatra državljaninom Srbije i zahtev za upis u evidenciju srpskih državljana.

ZAHTEV I TAKSA ZAHTEV za sticanje državljanstva građani mogu da podnesu u mestu prebivališta i taksa je 1.910 dinara. Ukoliko ne podnesu zahtev mogu se naći u situaciji da ne mogu da dobiju novu ličnu kartu, pasoš, niti će moći da ostvare neko drugo građansko pravo, iako imaju prijavljeno prebivalište i već izdatu ličnu kartu - upozorava MUP Srbije.

Policija navodi da veliki broj građana iz ove kategorije, koji žive na teritoriji Srbije, status državljana još nije rešio i da će posle 9. oktobra oni koji ne budu podneli zahtev za njegovo sticanje biti tretirani kao stranci.

- Posle 9. oktobra moći će da podnose zahteve pod drugim zakonskim osnovama, pri čemu je taj postupak složeniji, zahteva strože uslove i duže traje, a taksa je 15.280 dinara - kažu u MUP Srbije.

Prema informacijama sa kojima raspolaže MUP, u poslednjih desetak godina državljanstvo Srbije dobilo je više od 300.000 ljudi sa prostora bivše Jugoslavije - Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije i Slovenije.

- Zahteve najčešće podnose radi pribavljanja ličnih dokumenata i ostvarivanja prava koja su uslovljena statusom državljanstva Republike Srbije, kao što su pravo na zapošljavanje, školovanje, zdravstvenu i socijalnu zaštitu... - objašnjavaju u policiji.

Najviše "stranaca" koji su poslednjih godina uzeli naše državljanstvo su oni koji su bili upisani u evidencije državljana republika bivše SFRJ, kao i oni sa prijavljenim prebivalištem u Srbiji u vreme prestanka državne zajednice Srbije i Crne Gore. Slede oni koji su poreklom vezani za Srbiju i oni koji su iz susednih država u Srbiju došli kao izbeglice i prognanici.

Vlada Srbije je početkom ove godine donela i odluku da se zahtevi za sticanje i prestanak državljanstva mogu podneti u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije u regionu - Sloveniji, Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori, Makedoniji, Mađarskoj, Rumuniji i Albaniji - i to bez naplate takse.