Darksiders 2 (pregled)

IT box

Kada je reč o nastavcima video igara, jako je teško ne napraviti poređenje sa prethodnikom, pa to ni sa ovom igrom nije slučaj. U pitanju je Darksiders 2 – Death Lives, dugoočekivana igra kompanije THQ. Moram vam reći da sam nakon otprilike sat od početka igranja bio potpuno zaokupljen atmosferom kojom sam bio okružen, kao i pričom koja se nastavila nakon dužeg perioda čekanja.

Ako niste upoznati sa radnjom igre Darksiders, sada bi bilo vreme kada bi trebalo da prestanete sa čitanjem, jer su spojleri mogući u daljem tekstu. Dakle, kada je reč o atmosferi, prvo što vidimo je “Bledi jahač” kako na svom konju jaše kroz sneg sa namerom da nađe način da opere ime svog brata po imenu Rat, takođe jahača Apokalipse, koji je u prvom delu bio optužen za kršenje ravnoteže. Prvo što se može primetiti kada se igra započne je ogromna razlika u grafici koja je daleko bolja u poređenju sa prethodikom, ali i promena u tonu same igre kada se još uvek upoznajemo sa Smrću i misijom koju on ima.

Može primetiti velika razlika u korisnčkom interfejsu koji je daleko bolje prilagođen PC – u od prvog dela, a pod time smatram da nigde ne postoji onaj standardni “power-wheel” mod za korišćenje sposobnosti. Osim toga, vidimo i mnogo veću sposobnost personalizacije izgleda samog lika, kao i mogućnost modifikovanja opreme koju Smrt može da koristi uz samu igru. Sve to i ogroman pejzaž koji vam oduzima dah, kao i ogroman RPG element u kombinaciji sa preko 40 sati igre čine ovo nastavkom kakvom bi svaka kompanija trebala da teži.

Jedini minusi koje sam uspeo da pronađem (i odmah da naglasim da je bilo zaista teško) su samo činjenica da je jako teško biti opasni anti-heroj kada završavaš zadatke svakoga ko te lepo zamoli, a i neki povremeni bagovi kao što je nemogućnost korišćenja Reaper Forme vezane za dugme, mogu malo da iziritiraju. Ali ako se sve to zanemari, imamo jednu zaista sjajnu i vrlo zabavnu igru koja može da vas uvuče u jednu jako kompleksnu priču i da vam podigne adrenalin fantastičnim sistemom borbe. Ocena 8.5/10

Autor: Alekandar Gavrić, foto: gerald-chan.com, guardian.co.uk