Popov: Važno je početi dijalog o pitanju Vojvodine

Važno je da se otvori politički dijalog između vladajuće i opozicione strukture i u tom razgovoru težiti konsenzusu o ključnim problemima, rekao je Popov u intervjuu Tanjugu naglasivši da bi takav dijalog sprečio internacionalizovanje pitanja Vojvodine.

Podsećajući da je, posle odluke Ustavnog suda kojom je ukinuto više odredbi Zakona o prenosu nadležnosti Vojvodine, premijer Ivica Dačić najavio da bi nastali problemi mogli da budu rešavani političkim dijalogom, Popov je istakao da tako "na relaciji Beograd - Novi Sad ne bi bilo napetosti kakve sad postoje".

On je napomenuo da je tih napetosti bilo i kad je istovetna vladajuća većina bila u Republici i Pokrajini a posebno će je biti sada kad to nije slučaj i dodao da nam ne trebaju novi problemi kad ih već imamo dovoljno u zemlji, već je neophodan "dijalog i onda kroz taj dijalog tragati za rešenjem".

Vojvodina nije presudan faktor

Povodom najave internacionalizovanja pitanja autonomije Vojvodine, koju pominjala Liga socijaldemokrata Vojvodine, Popov je rekao da će se u redovnom godišnjem izveštaju o napretku Srbije ka EU jedno poglavlje odnositi i na Pokrajinu, odnosno "koliko je Vojvodina ugrožena i koliko zapravo pitanje Vojvodine doprinosi lošijem stanju u Srbiji".

On međutim smatra da to pitanje "neće biti toliko presudan faktor za dobijanje datuma početka pregovora (Srbije sa EU) kao što je, na primer, kooperativnost oko rešavanja problema Kosova.

Popov je ocenio da se Evropa pozabavi Vojvodinom uglavnom ako dođe do nekih ekscesnih slučajeva, kao 2005. godine kad je bilo napada na pripadnike mađarske nacionalnosti, i tada smo, podsetio je, dobili dva oštra ukora iz Brisela i Strazbura.

"Voleo bih da Evropa posveti više pažnje ovom pitanju (Vojvodine) i kad nema ekscesnih situacija, da bi se baš predupredilo to da dođe do nečeg što nije dobro za Srbiju pa ni za Evropu", naglasio je Popov.

Pitanje Vojvodine u zasenku

Ocenjujući da su pred Srbijom velika iskušenja i da nas čeka vruća politička jesen u prvom redu zbog teškog ekonomskog i socijalnog stanja u zemlji, on je napomenuo da bi to moglo da baci u zasenak pitanje Vojvodine ali je naglasio da se ne može gurnuti pod tepih jedno tako značajno pitanje.

Popov smatra da bi se iz Beograda s daleko većom pažnjom odnosilo prema vojvođanskoj autonomiji da u Vojvodini postoji neki jači autohtoni politički faktor, poput Istarskog demokratskog saveza u Hrvatskoj, ali je dodao da "mi nažalost nemamo takav jak front".

Iz Vojvodine prema Beogradu trebalo bi da bude izvršen jači politički pritisak i onda će sigurno vojvođansko pitanje morati da bude uzeto u obzir sa više respekta, istakao je direktor novosadskog Centra za regionalizam i dodao da vlastima nije potrebno novo krizno žarište, pored Kosova, Sandžaka, ekonomske krize, koje već imamo.

Popov je podsetio da je taj centar još pre 12 godina predočio koncept prema koje bi Srbija trebalo da bude asimetrično regionalizovana tako što bi bili stvoreni novi regioni sa određenim izvornim ovlašćenjima a Vojvodina, koja ima tradiciju autonomije, da ima određen nivo nadležnosti i organe koji mogu da ih sprovode.

Optimalan nivo za Vojvodinu moglo bi da bude ono što je već bilo ponuđeno 2005. godine konceptima Predsednika republike i Vlade Srbije, a to je da ima zakonodavnu, izvršnu i delimično sudsku vlast, kao i izvorne prihode.

"To je neki optimum koji bi zadovoljio građane Vojvodine", rekao je Popov ističući da ne zna zašto su ta dva koncepta zapostavljena i ubrzo potom donet "onaj nakaradni Ustav iz 2006. godine koji je centralistički i nedorečen" i koji, doduše, dozvoljava formiranje novih pokrajina ali ne daje način na koji bi se to moglo ostvariti.

Ovaj Ustav bi se apsolutno morao menjati, jer nije dovoljno precizan i dozvoljava nagodbenjaštvo, rekao je Popov i naglasio da bi novi Ustav trebalo da omogući decentralizaciju Srbije i da se stvari u ovoj zemlji urede kako treba.