Kako banke mešetare

Press

Legalna prevara

Pojedine banke u Srbiji, verovali ili ne, naplaćuju otvaranje računa jer je naplata za zatvaranje zabranjena, podizanje novca „koji nije uplaćen po osnovu plate ili penzije", održavanje računa nakon prve godine korišćenja...

Ekonomski stručnjaci ocenjuju da se takvom ponašanju mora stati na put. Pošto su godinama unazad naplaćivale silne namete korisnicima svojih usluga, a kada je država stala tome na put nisu ni na kakav način sankcionisane, banke su sada našle rupe u zakonu i nove načine da od građana ipak uzmu i dodatni novac.

- Iako je NBS zakonom ograničila naplatu troška zatvaranja tekućeg računa, kao i naknadu za podizanje sredstava sa sopstvenog računa, ta naknada se i dalje naplaćuje, ali pod drugim imenom. Sada pojedine banke naplaćuju naknadu za otvaranje tekućeg računa, odnosno naplaćuju naknadu za podizanje sredstava sa tekućeg računa ako ona nisu legla na račun po osnovu uplate zarade i penzije - navodi za Press nedelje direktor portala Kamatica Dušan Uzelac.

Nije šija nego vrat

Kako dodaje, banke takođe, umesto da prodaju samo tekući račun, prodaju u stvari paket usluga, što naravno stvara dodatne troškove kojih klijent nije ni svestan.- Iako banka kaže čoveku da je platna kartica besplatna, često izbegnu da dodaju da ta ista besplatna kartica, kada se uđe u drugu godinu korišćenja, nosi sa sobom i naknade za te usluge, koje se često i povećavaju - nabraja Uzelac.

On kaže da se i usluge SMS i e-bankinga, koje se dobiju u okviru paket računa, plaćaju po tarifama banke, nevezano za mesečnu naknadu održavanja paket računa koji nudi tu uslugu.I ovde nije kraj. Svi koji misle da je kamata na kredit koju predoče u banci sve što će mesečno plaćati po osnovu otplate rata, grdno se varaju.- Ako čovek treba da otvori račun u banci da bi mogao da uzme kredit, trošak mesečnog održavanja računa mora da bude uključen u obračun efektivne kamatne stope (EKS), što naravno poskupljuje ukupnu cenu kredita - kaže Uzelac i dodaje da su u nekim bankama počeli da uvode i proviziju za održavanje kredita u otplati, i to u procentualnom ili fiksnom iznosu na godišnjem nivou.

OPREZNO

Trebalo bi i građani malo da se daju u pamet, jer se i ne trude dovoljno da pročitaju ono što piše u ugovorima i pravilima banakaLjubomir Madžar, ekonomista

Da je teško stati bankama na put slažu se ekonomski stručnjaci sa kojima je Press nedelje razgovarao. Kako ističe ekonomista Mlađen Kovačević, najbolji način bi bio novi zakon, koji bi napravili najvrsniji stručnjaci i u kome ne bi ostalo ni najmanjeg prostora za izvrdavanje.- I u svetu i kod nas je očigledno da su banke zaista postale pohlepne i da gledaju da kako god znaju uvećaju svoj profit. Neki od tih načina u Srbiji očigledno nisu korektni. S druge strane, u razvijenim zemljama mnogo se razmišlja o tome kako zaustaviti tu pohlepu i ograničiti i kontrolisati pohlepu banaka - ističe Kovačević.On dodaje da je kod nas problem što je država srećna jer su nam došle strane banke i zato im gleda kroz prste.

- Tako recimo banke kod nas, kao i u još nekim zemljama zapadne Evrope, ne plaćaju porez na profit. I ta zakonska regulativa koju smo uveli pre nekoliko meseci nije do kraja detaljno obrađena, te bi trebalo angažovati vrhunske stručnjake koji dobro znaju šta se dešava u bankarstvu u Evropi i svetu i da se uvedu slične norme i kod nas - smatra Kovačević.Kako naglašava, ukoliko banke ne poštuju uvedene mere, trebalo bi da snose određene sankcije.

Država mora da reaguje

- Kod nas pak banke budu samo opomenute, dok ih niko ne kazni, pa se samo vrtimo ukrug - zaključio je Kovačević.Ekonomista Ljubomir Madžar slaže se da bi država trebalo da pooštri zakon koji štiti građane od raznih bankarskih naknada.- Banke su svakako sposobnije i maštovitije u izmišljanju raznih postupaka da naplate novac od građana. To je uvek bila i ostaće neravnopravna borba - kaže Madžar.On dodaje da svakako ima mesta za državnu intervenciju i zakonsku regulativu koja će zaštititi nedovoljno upućene građane.

Na šta se plaćaju naknade

l Otvaranje računa

l Podizanje novca sa računa ako nije legao po osnovu plate ili penzije

l Održavanje računa nakon prve godine korišćenja

l Održavanje računa koji je otvoren radi uzimanja kredita

l SMS banking

l E bankingl Provizija za održavanje ili administriranje kredita u otplati

- Jedini spas koji vidim je da se donesu neki jasni propisi i da se možda i od samih banaka traži odgovorno napravljen kodeks koji bi postao obaveza za njihovo ponašanje. Naime, neko van banaka teško može da napravi nešto što bi bilo usaglašeno sa potrebama efikasnog bankarskog poslovanja. Tu vidim prostor za saradnju banka s jedne strane i državnih organa, poput Ministarstva finansija s druge. Ima mesta da se poprave propisi, a poznato je da su naši propisi ionako dosta nekvalitetni - ističe Madžar.Kako kaže, i sam, kao stručnjak, mnogo puta nije mogao da se snađe čitajući pojedine zakone.- Kad god sam se latio da čitam neki zakon, imao sam toliko primedbi da sam mogao i tekst od nekoliko strana da napišem - požalio se Madžar.On pak naglašava da bi i sami građani trebalo da budu malo odgovorniji.

- Trebalo bi i građani malo da se daju u pamet, jer se i ne trude dovoljno da pročitaju ono što piše u ugovorima i pravilima banaka, pa ih posle boli glava kada se pojave posledice. Jednostavno, moraju i sami prihvatiti jedan deo odgovornosti - zaključio je Madžar.

Ivana Žigić