Rade, što ubi nju, a ne mene

Press

Šesnaestogodišnja Aleksandra Stojev, koju je prošlog četvrtka na Kameničkom visu ubio otac Rade, sahranjena je juče u rodnom selu svoje majke Biljane, Popovcu. Sahrani su prisustvovali i Radetovi roditelji i brat, čija je namera bila da Aleksandra počiva pored oca na groblju u Nišu, ali devojčicina majka to nije dozvolila.

Biljana je prethodno, uz asistenciju policije, uspela da iz kapele preuzme ćerkin leš i tako spreči da Aleksandrin pogreb organizuje porodica njenog ubice. Policijsko prisustvo bilo je primetno i tokom Aleksandrinog pogreba. Međutim, sahrana je prošla bez incidenata.

Ćebe i plišani meda

Najteže je bilo majci Biljani, koja je neprestano ljubila ćerkinu smrtovnicu i grlila sanduk.

- Zašto nju ubi Rade, što nisi mene. Toliko sam je tražila, zašto ovo uradi. Ćerko moja, kome si ti i šta si zgrešila. Pustite me da legnem kraj nje - naricala je očajna majka dok su je rođaci vukli sa ivice groba.

U tužnoj koloni onih koji su ljubili Aleksandrinu sliku, opraštajući se sa njom, stajala je i polusestra stradale devojčice.

Po tri hica u obe žrtve

Tela Aleksandre Nedeljković i Aleksandre Stojev pronađena su na zadnjem sedištu „zastave 128". Nalaz sa obdukcije pokazao je da je svaka od njih na grudima imala po tri rane nanete vatrenim oružjem.

- Dođi, sine, da poljubiš sestricu, kad nisi mogla sa njom da budeš dok je bila živa - pozvala je očajna majka svoju šestogodišnju ćerku iz drugog braka.

Skrušeni, stajali su po strani roditelji Radeta Stojeva i njegov brat. I oni su naglas oplakivali Aleksandru. Radetova majka klela je sudbinu što je izgubila unuku i sina. Na sanduk su stavili Aleksandrino ćebe i plišanog medu, pre nego što je njeno telo položeno u raku.

Na poslednji počinak devojčicu su ispratili i njeni školski drugovi iz srednje mašinske škole, gde je završila prvi razred.

- Najviše je volela da igra tenis. Nadala se da će jednog dana biti profesionalna sportistkinja, maštala je o putovanjima i pobedama. Mnogo nam je teško, ne možemo da shvatimo da je nestala na takav način - grcala je u suzama jedna od Aleksandrinih drugarica.

Motivi još nejasni

Sa njima je u Popovac došao i Aleksandrin razredni starešina Ivan Stojiljković.

Tuga ..... Majka Biljana kuka nad ćerkinim kovčegom

- Aleksandra je učila za tehničara optike, bila je odličan đak i savestan učenik. Međutim, bila je tužna devojčica, zatvorena u sebe. Sa samo par devojčica bila je bliska, sa ostalima je bila na distanci. Ta odvojenost od majke sigurno je uticala na nju. Otac je veoma često govorio da bi za nju dao život, pa mi uopšte nije jasno šta se ovo desilo. Pre nekoliko meseci je na svom vozilu ispisao njeno ime, toliko ju je voleo - kaže Stojiljković.

Motivi stravične tragedije i dalje ostaju u sferi nagađanja. Na osnovu dosadašnjih saznanja, pretpostavlja se da je Stojev na izletište odveo ćerku i tek venčanu suprugu, tridesettrogodišnju Aleksandru Nedeljković, izveo ih u šumarak i tamo ih ubio, a zatim njihova tela uneo u kola. Nakon toga seo je na mesto suvozača i sebi ispalio hitac u usta. U niškom Višem sudu saopšteno je da će do kraja nedelje biti okončana sva veštačenja, te da će onda moći zvanično da saopšte činjenice o porodičnoj drami.

Dragana Kocić , Niš