EBRD investira 400 miliona evra u Srbiju ove godine

"Na svaki uložen evro EBRD privuče i dodatna dva evra investicija u Srbiju. To je izuzetno bitno, naročito sada, kada su Srbija i druge zemlje u regionu pogođene krizom evrozone. Moramo da pomognemo Srbiji da prebrodi krizu", kazao je on novinarima.

Čakrabarti je nakon razgovora sa ministrom saobraćaja Srbije Milutinom Mrkonjićem kazao da će prioritet EBRD za investiranje u Srbiji i dalje biti infrastruktura, ali da će celokupnu sliku planova za ulaganje dobiti nakon razgovora sa srpskim zvaničnicima.

Novi predsednik EBRD, koji je za prvu posetu nakon stupanja na dužnost izabrao Srbiju, kazao je da je EBRD u 2011. godini uložila 500 miliona evra u Srbiju i da je nešto niži nivo investicija u ovoj godini normalna posledica izborne godine.

Ulaganja u železnicu i putnu infrastrukturu

Čakrabarti je kazao da je EBRD imala veoma pozitivan iskustva u ulaganjima u razvoj železnice i drumske mreže u Srbiji i da postoji veliki broj prilika za nastavak uspešnih investicija u tim oblastima.

"EBRD će nastaviti da se trudi da Srbiji obezbedi kredite po najpovoljnijim uslovima, kao i do sada", kazao je on.

Čakrabarti je kazao i da je EBRD zainteresovana za projekte obnove puteva u Srbiji, transformaciju Železnice Srbije u holding i mogućnost razvoja javno-privatnog partnerstva.

Mrkonjić: Najrentabilnije uložiti u deonice na Koridoru 11

Ministar saobraćaja Srbije Milutin Mrkonjić kazao je da bi za prvi projekat javno-privatnog partnerstva u infrastrukturi najpovoljnija bila izgradnja dve deonice duge 50 kilometara na autoputu između Beograda i Čačka, na takozvanom koridoru 11.

On je precizirao da se radi o deonicama između Obrenovca i Uba i Lajkovca i Ljiga, na kojima nema tunela i teških delova i dodao da je ukupna vrednost oko 300 miliona evra.

"Najrentabilnija deonica je od Beograda do Čačka. Dnevna frekvencija saobraćaja je između 12.000 i 20.000 vozila, a 16.000 vozila dnevno je rentabilno za ulazak u koncesiju ili javno-privatno", kazao je Mrkonjić.

Koridor 11 da dobije status evropskog koridora

Srpski ministar saobraćaj je kazao da je cilj Ministarstva da se za četiri godine izgradi autoput od Beograda do Čačka, a da se zatim nastavi dalje.

Mrkonjić je kazao da je cilj Srbije da takozvani Koridor 11, koji bi trebalo da poveže luku Bari na jugu Italije sa Barom u Crnoj Gori, a zatim autoputem preko Crne Gore i Srbije, sa Rumunijom, dobije zvanični status evropskog koridora.

Kako je naveo Mrkonjić, predračunska vrednost autoputa od Beograda do Bara, dugog oko 400 kilometara, je oko pet milijardi evra, od čega je za deo kroz Srbiju potrebno oko tri milijarde evra.

"Srbija je zbog značaja projekta sama ušla u realizaciji i gradi se 12,5 kilometara autoputa između Uba i Lajkovca, a početi su i radovi od Ljiga do Preljine, na deonici od 41 kilometar, koja se finansira iz kredita Azerbejdžana od oko 300 miliona evra", kazao je on.

Autoput na Koridoru 10 za dve godine

Mrkonjić je kazao da će prioritet Vlade biti i završetak autoputa na Koridoru 10, koji se očekuje za dve godine i modernizacije pruge na tom pravcu.

On je naveo da je EBRD već predložena modernizacija dela pruge na Koridoru 10 od Niša do Vranja, vredna 800 miliona evra.

Kako je kazao Mrkonjić, cilj je da se pruga na Koridoru 10 osposobi za brzine od 160 kilometara na čas, da se elektrifikuje i celom dužinom bude sa dva koloseka, a najspremnija za realizaciju je deonica od Novog Sada do Subotice.

Prema njegovim rečima, ukupna vrednost radova na modernizaciji pruge na Koridoru 10 je 4,5 milijardi evra, a plan je da se uradi za sedam do osam godina.

"EBRD je bio i ostao izvanredan saradnik Vlade Srbije i od 2001. godine do danas je uložio 3,1 milijardu evra, od čega samo u saobraćajnu infrastrukturu 820 miliona evra", kazao je Mrkonjić.

Predsednik EBRD Suma Čakrabarti doputovao je juče u trodnevnu posetu Srbiji tokom koje će razgovarati sa najvišim zvaničnicima i posetiti neka od privatnih preduzeća koje je kreditirala ta banka.