Arhiva » Vesti » Blic 13.09.2012

Segmenti prvih kolor filmova prikazani u muzeju u Londonu

Publika u londonskom Muzeju nauke imala je danas priliku da pogleda restaurirane delove prvih poznatih filmova snimljenih u boji.

Blic četvrtak, 13. septembar 2012.  |  Beta

Zamračeni filmski segmenti dugo su smatrani neuspelim prototipovima, zamagljenim treptajima boje, koje je videla samo šačica ljudi pre nego što su pohranjeni u arhivu.

Nacionalni muzej za medije u severnoengleskom gradu Bredfordu, međutim, saopštio je da su digitalizacijom uspešno spaseni delovi filma, odnosno učinjeno da kadrovi snimljeni pre više od jednog veka izgledaju prilično moderno.

Scene, prikazane u Muzeju nauke, traju od pet do 40 sekundi, i obuhvataju prikaze papagaja, londonskih ulica, kao i tri nasmejana deteta koja sede oko stola pokrivenog stolnjakom u boji trule višnje, a na kome se nalazi akvarijum sa zlatnom ribicom i velikim suncokretima.

- Niko ih stvarno nije video, manje-više, sve do danas. Pogledajte njihovu starost. Ovde, zapravo, imate kolor film iz rane edvardijanske ere - rekao je kustos za kinematografiju u Muzeju za medije Majkl Harvi.

Stručnjaci su filmske segmente datirali na 1901. ili 1902, kada je film bio još u povoju, a izumitelji s obe strane Atlantika se utrkivali da proizvedu što realističnije filmove.

Američki naučnik Tomas Edison utro je put kinetoskopom, spravicom uz pomoć koje je jedna osoba kroz rupicu na njenom vrhu mogla da gleda film, a iluzija pokreta stvarala se njegovim manuelnim povlačenjem.

Braća Limijer su otišli korak dalje, izumevši kinematograf, uređaj za projekciju filmova. To je ujedno bila filmska kamera, projektor i aparat za kopiranje. Oni su organizovali i prvu filmsku projekciju 1895. u Parizu.

Sledeći korak bilo je snimanje filmova u boji. Fotograf i izumitelj Edvard Tarner razvio je u Londonu složen proces u tri boje, kojim su mogli da se snimaju crno-beli negativi kroz crvene, zelene i plave filtere, koji su se veoma brzo smenjivali.

Ideja je bila da se projektuju tri kadra sa različitim filterima na ekran, kako bi se stvorila iluzija filma u boji. To je u teoriji i nekako funkcionisalo, a u praksi je bilo mnogo teže: bilo je nužno precizno tempirati filtere i udaljenost od ekrana, inače bi film postao "užasan haos", prema kustosu za neme filmove u Nacionalnom arhivu britanskog filmskog instituta Brajonu Diksonu.

Tarner nije pre smrti 1903. uspeo da usavrši taj proces, a njegov rad nastavio je Amerikanac Čarls Urban, koji je 1906. zajedno s pionirom filma Džordžom Albertom Smitom razvio modifikovani, mnogo uspešniji sistem, nazvan kinemakolor.

Upravo je Urban, prema rečima Harvija, poklonio Tarnerove snimke londonskom Muzeju nauke 1937, gde su bili pohranjeni sve do pre četiri godine, kada su poslati Nacionalnom muzeju za medije. Stručnjaci su digitalizovali snimke i najzad dozvolili da budu prikazani.

Dikson je ukazao da su ranije filmovi bili ručno bojeni, ponekad direktnim nanošenjem boje na crno-beli film, a oni koji su danas prikazani bili su "prvi prirodno napravljeni kolor filmovi na svetu".


Objavljeno na sajtu blic.rs »


Uvek ažurne informacije, zapratite naš Twitter nalog  

Komentari


Add to Facebook Add to iGoogle Follow us on Twitter
©2014 Netmark d.o.o.