Prvi korak ka čistijim rekama

Danas

Izgradnja tunela „Višnjica“ privodi se kraju i radovi će biti gotovi do kraja godine. Ovaj tunel, dužine oko sedam kilometara, proteže se od Karaburme do Velikog Sela i najveća je deonica budućeg kolektora otpadnih voda - Interceptora „Ušće - Veliko Selo“. Kada se u potpunosti završi, Interceptor bi trebalo da prvo prikupi sve fekalne i atmosferske vode iz Centralnog sliva kanalizacije, na koji je prema procenama priključeno 1,15 miliona građana, a zatim da te vode prečisti, pa tek onda ispusti u reke.

Nepostojanje objekta kao što je Interceptor dovelo je do toga da u glavnom gradu postoji na desetine izliva neprečišćenih fekalnih i atmosferskih otpadnih voda u Savu i Dunav, bilo da se ulivaju direktno ili putem pritoka. Zato je Interceptor kapitalni objekat beogradske kanalizacije koji bi trebalo da za narednih 50 godina reši problem otpadnih voda, a tunel „Višnjica“ je prvi ozbiljni poduhvat u realizaciji ovog velikog projekta.

U nekim delovima, zbog direktnog izlivanja kanalizacije, ove reke su opasne po zdravlje, pa je svaka upotreba od strane čoveka nepreporučljiva, a negde se neke vrste riba teško mogu naći, iako su pre nekoliko decenija tu bile u izobilju.

- Topčiderska reka, kao i Čukarički rukavac, mesto uliva ove reke u Savu, i uliv Mirijevskog potoka u reku Dunav u rukavcu na Adi Huji jesu mesta sa najvećim stepenom zagađenja - rekli su nam u JVP „Beogradvode“.

Da bi se uopšte razmišljalo o pretvaranju ovih rukavaca u eventualna beogradska kupališta, prvi uslov je upravo izgradnja ovakvog postrojenja. Interceptror bi, pre svega, trebalo da spreči dalje zagađivanje reka i da poveća iskoristivost vodenih i priobalnih površina na području Beograda, ali i da rastereti Savu, tako što će se deo otpadnih voda preusmeriti na Dunav.

- Kanalizacioni izlivi u Savu kod Beogradskog sajma i Beogradskog pristaništa, kao i dunavski izlivi u Zemunu, Novom Beogradu, kod Pančevačkog mosta i Ade Huje, biće zatvoreni i otpadne vode će se usmeriti na buduće postrojenje u Velikom Selu. Posle prečišćavanja otpadnih voda, vode dobrog kvaliteta će se upuštati u Dunav - kažu u Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.

Još 2006, kada su obezbeđena sredstva i potpisan ugovor sa domaćim izvođačem „Hidrotehnika - Hidroenergetika“, najavljeno je da će radovi na tunelu biti završeni u naredne dve godine. Međutim, radovi su počeli 2009. godine, a planirani rok do decembra 2011. je probijen, pa se sada, konačno, može očekivati završetak radova.

- Do sada je izgrađeno 6.100 metara tunela“Višnjica“ i on će biti završen do kraja ove godine, posle čega će uslediti ugradnja prateće opreme i oblaganje unutrašnjosti. U skladu sa raspoloživim finansijskim sredstvima nastaviće se sa projektovanjem i izgradnjom svih deonica Interceptora, ukupne dužine 13 kilometara - rekli su iz Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, koja je i obezbedila novac za gradnju tunela.

Osim fekalne i kišne kanalizacije u beogradske reke ulivaju se i industrijske otpadne vode, ali i otpadne vode sa poljoprivrednih zemljišta, često pune pesticida i drugih toksina. Poseban problem predstavlja i to što skoro četvrtina stanovništva Beograda nema kanalizaciju, pa i fekalne vode iz tih delova grada često svoj put završe u Dunavu ili Savi, pa je uporedo sa izgradnjom Interceptora, jedan od prioriteta i širenje kanalizacione mreže.

Kolektor u planu više od 30 godina

Ovaj problem nije novi, pa se idejno rešenje za izgradnju ovog postrojenja pojavilo daleke 1979, a glavni projekat je završen 1986. godine, a uradio ga je Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“. Ipak početkom devedesetih godina urađeno je tek nešto više od kilometar od ukupno 13, koliko je planom predviđeno. Radovi su nastavljeni 2006, a vrednost ugovorenih radova je 5,6 milijardi dinara.

Industrija nije zagađivač?

Najvećim zagađivačima beogradskih reka i biljnog i životinjskog sveta u njima najčešće se smatraju industrijske otpadne vode, koje se iz raznih privrednih objekata izlivaju u beogradske reke. Međutim, Dejan Lekić, pomoćnik direktora Agencije za zaštitu životne sredine, kaže da prema njihovim podacima svi zagađivači imaju neki vid prečišćavanja otpadnih voda i da je ono najčešće mehaničko. Iz „Beogradvoda“ takođe navode da nema mogućnosti da neke toksične materije dospeju u reke, jer i prema njihovim informacijama preduzeća prečišćavaju vodu. Ipak, u Regionalnom prostornom planu AP Beograda navodi se da „industrijski objekti locirani u urbanim zonama ispuštaju otpadne vode u gradske kanalizacione sisteme, najčešće bez predtretmana. Veći industrijski objekti, koji su smešteni izvan naselja, obično na obalama reka ili u njihovoj neposrednoj blizini, takođe svoje otpadne vode direktno izlivaju u vodotoke bez prethodnog prečišćavanja.“