Arhiva » Vesti » Politika 13.09.2012

Poraz nemačkih evroskeptika

Politika četvrtak, 13. septembar 2012.  |  Miloš Kazimirović

Ustavni sud Nemačke potvrdio je da se dogovor o uvođenju Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM) ne kosi sa Ustavom Nemačke, čime je otvoren put da najveća evropska ekonomija ratifikuje sporazum o formiranju fonda kojim se obezbeđuje finansiranje posrnulih ekonomija evrozone. Ratifikacije će biti završena kada je potpiše predsednik Nemačke Joahim Gauk, koji je prethodno to odbio sve dok sud u Karlsrueu ne potvrdi ustavnost ovog sporazuma izglasanog u oba doma nemačkog parlamenta – i u Bundestagu i Bundesratu.

Kada je pitanje ustavnosti nemačkog finansiranja fondova ESM izneseno pred Ustavni sud, nadležni u Briselu su odložili početak rada ovog fonda, prvobitno planiranog za jul, a koji će ipak početi sa radom tek oktobru.

Iako se ovakav razvoj događaja ocenjuje kao poraz nemačkih evroskeptika, Ustavni sud nije potvrdio ustavnost nemačkog finansiranja ESM-a bez dodatnih ograničenja. Naložio je vladi u Berlinu da obezbedi saglasnost svih članica evrozone pojedinačno da, u skladu sa međunarodnim pravom, projektovana suma nemačkih garancija i doprinosa u visini od 190 milijardi evra ne može biti naknadno prekoračena bez saglasnosti Bundestaga.

Prema tumačenju suda, ugovori definisani međunarodnim pravom imaju prioritet nad ugovorima na nivou EU. Drugim rečima, učešće Nemačke u sistemu ESM uslovljava se prethodnim bilateralnim ugovorima Berlina i vlada ostalih šesnaest članica evrozone.

Ustavni sud, takođe, relativisao je klauzule ESM i ECB (Evropske centralne banke) o obavezi vlada da drže podatke o finansiranju u tajnosti. Berlinu je naloženo da na zahtev poslanika informiše Bundestag o pojedinostima rada i finansijskim operacijama dve institucije.

„Kancelarka može da odahne” i „Karlsrue potvrdio kapitulaciju Merkelove”, neki su od naslova nemačke štampe koji opisuju ovaj događaj. Prvi uvažava činjenicu da je nastavljen put ka fiskalnoj uniji koji je, u načelu, trasirao upravo Berlin, a drugi naslov podstiče razmišljanje da li je Angela Merkel prepustila inicijativu drugima, priklonivši se taboru šefa ECB Marija Dragija.

Plan šefa Evropske centralne banke, sticajem okolnosti u skladu i po ukusu svetskih ekonomskih i finansijskih lidera, predviđa da ECB samostalno i neograničeno interveniše na tržištu državnih obveznica. Trebalo bi da sprovodi kontrolu i po potrebi „gasi” nacionalne bankarske institucije. Praktično, banka bi preko glava nacionalnih parlamenata i volje njihovih poslanika odlučivala o ekonomskoj sudbini članica.

Ustavni sud u Karlsrueu onemogućio je svojom odlukom, u najmanju ruku, pokretanje takozvanog automatizma autonomnih bankara Evrope. Dodatni uslovi onemogućavaju preduzimanje finansijskih operacija bez izričite saglasnosti vlada. U slučaju Nemačke, štaviše, nepoštovanje dodatnih klauzula suda moglo bi, barem u teoriji, da podstakne pitanje odgovornosti vlade.

----------------------------------------------

Ekskluzivna vest za berze

Dok su nemačka i evropska javnost sa nestrpljenjem očekivale saopštavanje odluke Ustavnog suda, „neko” iz sudske administracije dostavio je juče u prepodnevnim časovima originalni tekst odluke svetskim berzama, od Londona do Njujorka i od Hongkonga do Singapura. Za razliku od nemačkog originala, tekst je bio na engleskom – pravovremeno preveden da bi berze mogle da reaguju.

Miloš Kazimirović

objavljeno: 13.09.2012.


Objavljeno na sajtu politika.rs »


Komentari

Komentari na drugim sajtovima


Add to Facebook Add to iGoogle Follow us on Twitter
©2014 Netmark d.o.o.