Petnaest miliona evra za deminiranje
Da bi se iz Srbije potpuno uklonile kasetne bombe potrebno je još 15 miliona evra, a Srbija ta sredstva trenutno nema, kažu u Centru za razminiranje. S obzirom na to da Srbija nije potpisala Konvenciju o zabrani kasetne municije, uskraćena su joj sredstva za uklanjanje kasetnih bombi.
U Srbiji je do sada očišćeno nešto više od polovine teritorije zagađene kasetnim bombama bačenim u toku NATO bombardovanja. Da bi se potpuno uklonile kasetne bombe treba obezbediti još 15 miliona evra.
U Oslu je završena treća konferencija država članica Konvencije o kasetnoj municiji, gde su učestvovali i predstavnici Srbije, koji posle pogibije deminera Radeta Alimpijevića na Kopaoniku, ponovo apeluju da Srbija potpiše Konvenciju o zabrani kasetne municije.
Branislav Kapetanović je bivši deminer i sam žrtva kasetne municije. Kapetanović je 2000. godine, prilikom raščišćavanja terena na aerodromu kod Sjenice, ostao bez ruku i nogu, pa se od tada bori za zabranu kasetne municije i pet godina je portparol Međunarodne koalicije protiv kasetne municije.
"Moje mišljenje je da je više stvarno dosta svih ovih stradanja, jer je zemlja ostala bez izbora i mora pod hitno da potpiše ovu konvenciju. Čekanja više nema", ističe Kapetanović.
Konvencija zabranjuje upotrebu, proizvodnju, skladištenje i prenos kasetne municije, a državama nalaže obavezu da očiste ugrožena područja, pruže podršku žrtvama i unište zalihe oružja od koga najviše stradaju civili.
"Pristupanjem Konvenciji o kasetnoj municiji ugrožene zemlje dobijaju mogućnost da od strane ostalih država članica dobiju pomoć za razminiranje, uništavanje zaliha i pomoć žrtvama", objašnjava Jelena Vićentić iz organizacije "Podrška. Prava. Pristup - Srbija"
Za vreme bombardovanja 1999. godine, na Srbiju je bačeno hiljadu kasetnih avio bombi, sa oko 350 hiljada projektila, a te bombe i dalje predstavljaju opasnost u 16 opština u zemlji i u oko 50 vojnih kompleksa.
"Kasetna municija je na površini 13 miliona kvadratnih metara. Za razminiranje tog prostora potrebno je oko 15 miliona evra, a Srbija ta sredstva trenutno nema, niti ih može izdvojiti iz budžeta", ističe direktor Centra za razminiranje Petar Mihajlović.
Prema Mihajlovićevim rečima zastoj u većoj pomoći međunarodne zajednice oko finansiranja čišćenja kasetne municije usledio je nakon odbijanja Srbije da potpiše Konvenciju o zabrani kasetne municije.
Konvenciju o zabrani kasetne municije potpisalo je 111 zemalja, među kojima su sve bivše jugoslovenske republike osim Srbije, koja je aktivno učestvovala u njenoj izradi. Iz ministarstava spoljnih poslova i odbrane nismo dobili odgovor zašto to Srbija nije uradila.
Objavljeno na sajtu rts.rs »
Povezane vesti
Komentari