Arhiva » Vesti » Večernje novosti 16.09.2012

Dva miliona ljudi broji svaki zalogaj

Sve duža lista potrepština koje naši građani u radnji zaobilaze zbog besparice. U jelovniku prosečnog stanovnika Srbije je sve češće jeftina hrana i sve manje mesa

Večernje novosti nedelja, 16. septembar 2012.  |  M. Spasenov, D. Marinković

ZAOBILAZI poštansko sanduče prepuno neplaćenih računa, koje će pojesti dobar deo zarade. Svaku cenu detaljno meri svojim novčanikom, a na kasi obavezno pita da li se plaćanje može odložiti za neki mesec. Minus na tekućem već postaje hroničan i „oporavak“ se ne nazire. Već dugo ne razmišlja o putovanjima, čak ni o porodičnom vikend odmoru, a garderobu kupuje isključivo na rasprodajama i to samo za decu. Plaši ga što je ove godine na trpezi sve manje mesa, delikatesa, pa i jeftinijih salama.

U dugogodišnjoj borbi sa krizom i besparicom, građani Srbije istrošili su „rezerve“, a spisak proizvoda i usluga na koje moraju da „zaborave“ sve je duži. Koliko je veliki jaz između primanja i cena, pokazuje i pad prometa u trgovinama. Prema statistici na godišnjem nivou, pazari u trgovinama manji su za desetak odsto, a u odnosu na 2008. siromašniji za trećinu. Toliko je najmanje opala i kupovna moć stanovništva. Nezvanično, međutim, kupovna moć pre krize bila je bar 50 odsto bolja.

- Svakodnevna poskupljenje hrane će barem dva miliona stanovnika Srbije dodatno pogoditi i smanjiti osnovnu potrošnju do nivoa pukog preživljavanja - kaže ekonomista Dragovan Milićević. - Ovakva situacija uslovljena je velikom preraspodelom bogatstva u poslednje dve decenije i regrutovanjem armije siromašnih, otpuštenih radnika, gubitka industrije, siromašenja gradova i sela.

ČETIRI PUTA MANJE SVE veća besparica desetkovala je potrošnju mesa u Srbiji. Jedemo čak četiri puta manje govedine nego Evropljani. Oni potroše 16,9, a mi prosečno četiri kilograma godišnje po glavi stanovnika. I kod svinjskog mesa razlika je ogromna - Evropa pojede 45,3, a građani Srbije 17,3 kilograma. Najmanja je razlika kod živinskog mesa. Prosečna potrošnja u Srbiji je 17,2 kilograma, a na Starom kontinentu 23 kilograma. I ta razlika će, sudeći po novim cenama pilećeg mesa, biti sve veća.

Milićević dodaje da je meso kategorija koja je kod nas praktično davno postala luksuz. Jer, Srbija spada među države sa najmanjom potrošnjom mesa po stanovniku.

- Biološki vredne namirnice se zamenjuju namirnicama manje vrednosti, jer su jeftinije - dodaje Milićević. - Kod siromašnih slojeva stanovništva pada potrošnja i mleka, voća, povrća, voćnih sokova. Ovo može dovesti do narušavanja zdravlja, što opet vodi ka izdvajanju velikih sredstava za lečenje...

Najnoviji podaci statistike pokazuju da su prosečna domaćinstva u Srbiji na raspolaganju u drugom tromesečju mesečno imala 50.061 dinar. Takav porodični budžet puni plata, i to 44,2 odsto, i penzija od 38,2 odsto. Od ukupnih primanja čak 47.186 dinara odlazi na ličnu potrošnju domaćinstva. Najveći izdatak je i dalje hrana, za koju se izdvaja sve više. U Beogradu porodice za namirnice odvajaju 44 odsto primanja, u Vojvodini 39,8, u Šumadiji i zapadnoj Srbiji 43,6, a na jugu i istoku Srbije čak 49,2 odsto.

- Za hranu i bezalkoholna pića odlazi prosečno 20.624 dinara - pokazuju podaci Zavoda za statistiku. - Na stanovanje, vodu, struju, gas i druga goriva ide 14,4 odsto primanja, a transport u ukupnim izdacima učestvuje sa 7,9 odsto. Na komunikacije su domaćinstva prosečno trošila 4,2 odsto ukupnih primanja. Na obrazovanje daje se, u proseku, jedan odsto - najviše u Beogradu 1,4, a najmanje na jugu i istoku Srbije - 0,2 odsto.

Prema ovim podacima statistike, na obrazovanje trošimo prosečno 480 dinara. Beograđani i Vojvođani izdvajaju malo više od proseka, dok jugoistočna Srbije mesečno za obrazovanje odvaja 66 dinara.

- Prestajemo da odlazimo u pozorište ili bioskop, na letovanja, da kupujemo knjige, sve ređe posećujemo kafane i organizujemo zajednička slavlja ili proslave - kažu u Pokretu za zaštitu potrošača. - Nakon toga, štedi se na garderobi, kupujemo jeftiniju i manje kvalitetnu robu. Problem je što smo sada došli u situacija da štedimo i na hrani. Isključivo iz nemaštine.

Interesantno je, međutim, što su mnogobrojni građani primorani da „zaobiđu“ i obrok, ali teško se odriču mobilnih telefona, kladionica i kupovine lozova za igre na sreću.

CENE “GAZE“ NEMILICE

CENE „gaze“ sve pred sobom, iz dana u dan smenjuju se cenovnici za sveže meso, mleko, jogurt, salame, pečenice, povrće, sireve, jaja... Posebno je poskupelo meso. Tako svinjski but košta od 580 do čak 690 dinara, a juneći u nekim trgovinama približava se brojki od 800 dinara!

Sredinom meseca od dinar do četiri poskupeće mleko, jogurt, pavlaka, ali to neće biti kraj povećanju cena, jer se poskupljenja tek najavljuju.

Na poskupljenja osnovnih namirnica najveći uticaj imaju cene sirovina, koje raste usled velike suše. Rod je prepolovljen ove sezone, to je dovelo do velikog poskupljenja stočne hrane, a samim tim i do rasta cena žive vage tovljenika. Veliki uticaj ima i nepovoljan kurs dinara, koji utiče na rast ostalih troškova.


Objavljeno na sajtu novosti.rs »


Komentari


Add to Facebook Add to iGoogle Follow us on Twitter
©2014 Netmark d.o.o.