Podela Kosova još izvan plana

Večernje novosti

VLADA Srbije ne priprema plan za podelu Kosova, ali u traganju za trajnim statusom južne pokrajine, Beograd neće bežati ni od te ideje - rečeno je nezvanično “Novostima” u vladi.

Ovo škakljivo pitanje u medijsku žižu ponovo je vratio premijer Ivica Dačić, ali je to zasada njegov lični stav i nije deo državne strategije.

Konkretno, naši sagovornici tvrde da u prvoj rundi predstojećeg političkog dijaloga sa Prištinom ta zamisao sigurno neće biti na stolu, ali bi u prespektivi moglo da se raspravlja i o tome.

Osim našeg Ustava, velika prepreka za tu novu teritorijalnu prekompoziciju je i nepokolebljiv stav Vašingtona da Kosovo priznaje u granicama u kojima je sada, a sličano rezonuju i članice EU koje su priznale Tačijevu takozvanu državu. Uz to, podelu isključuje i zaključak Kontakt grupe iz 2005. godine.

Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Suzana Grubješić kaže nam da fokus treba da bude u otvaranju političkog dijaloga sa Prištinom na najvišem nivou.

- To bi trebalo da dovede do istorijskog sporazuma Srba i Albanaca. Imali smo razne planove, a sada nam predstoji da imamo konačni i najozbiljniji plan ukoliko Srbija želi da normalizuje odnose sa Prištinom - smatra Grubješićeva.

TIROL I EPEN ZVANIČNI Berlin sve više preko svojih kanala predlaže da se odnosi Beograda i Prištine urede po modelu dve Nemačke, koje se međusobno nisu priznavale. Osim toga, predsednik Tomislav Nikolić nedavno je objavio da bi dobra osnova za razgovore bili modeli Južnog Tirola i Epena u Belgiji.

Profesor Slobodan Antonić primećuje da je aktiviranje ideje o podeli naišlo na veoma hladne reakcije zapadnih diplomatskih krugova.

- Ta zamisao sada nije moguća. U Prištini, recimo, nemate nijednu partiju, nevladinu organizaciju ili intelektualca koji prihvata podelu.

Krstimir Pantić, predsednik opštine Kosovska Mitrovica, kaže za da bi Vlada morala, ukoliko odluči da predloži podelu, i da raspiše referendum na tu temu.

- Evidentno je da su pritisci iz EU i dela međunarodne zajednice postali veoma snažni na početku mandata nove vlade, što je veoma neobično, tako da ova priča o podeli Kosova može biti jedna od opcija - čuli smo od Pantića.

O razgraničenju kao pravednom i trajnom rešenju za Kosovo i Metohiju među prvima je govorio prvi predsednik SRJ Dobrica Ćosić. On je ne tako davno otkrio i da je Milošević 1991. godine odbio američki predlog o podeli pokrajine. Zanimljivo je da je iste godine tu istu ideju u svom autorskom članku za italijanske medije izložio i tadašnji vođa Albanaca Ibrahim Rugova.