Arhiva » Vesti » Politika 27.01.2013

Bog Anda u opasnosti

Politika nedelja, 27. januar 2013.

Lima – Postavljanje gigantskog kondora na leđa razjarenog bika je glavni deo andskog festivala koji se slavi u Peruu, ali sve više ljudi zabrinutih za budućnost ugrožene vrste zahteva da se od te tradicije odustane, izveštava Rojters

Zakon koji je ovog meseca predstavljen Kongresu ima za cilj da uspori zabrinjavajuće smanjivanje populacije andskih kondora, jedne od najvećih ptica-letelica, na koje upozoravaju naučnici i ekolozi.

Kondori, koji raspon krila do tri metra koriste da satima bez prestanka lete koristeći struje toplog vazduha, milenijumima su važan deo kulture u Andima.

Zakon koji je podneo jedan poslanik uz podršku zvaničnika provincije poznate po kondorima, predviđa program zaštite, kondore proglašava za nacionalno blago i predviđa zatvorske kazne od tri do pet godina za hvatanje ili ubijanje ove ptice.

On posebno cilja na tradicionalni festival „Javar“, iako ne postoje precizna statistika ili naučna evidencija o tome da li se kondori ozlede tokom slavlja.

U andskoj verziji španske koride, ritual predviđa da se kondor, simbol domorodačkog naroda, veže za leđa razjarenog bika koji reprezentuje španske kolonizatore.

Iako je prerano reći da li će zakon biti usvojen, svakako će pokrenuti rasprave da li zarad zaštite kondora treba odustati od važne peruanske tradicije koja ima mnogo pristalica.

Tokom festivala „Javar“, koji se svake godine održava u tridesetak gradova na južnim obodima peruanskih Anda, stanovnici kruže oko bika koji je razljućen zbog kondora na leđima.

Učesnici tvrde da preduzimaju sve da zaštite kondora pre nego što ga oslobode jer njegove ozlede ili smrt donose zlu sreću čitavom mestu.

Jedan od predlagača zakona, Elmer Saseres, koji je prvi čovek provincije Kajloma u planinskoj oblasti Arekipa, tvrdi da je to objašnjenje naivno.

„Oni staju na pticu, vuku njena krila, vezuju je za bika koji skače. Ukoliko ne ugine tada, on traumatizovan odleti da bi uginuo negde drugde“, kaže Saseres. „To je bolesna tradicija a ljude koji u njoj učestvuju trebalo bi staviti u zatvor.“

Juri Ortiz de Zevalos, koji hvata kondore a sada je gradonačelnik jednog mestu u regionu Apurimaka, takođe je zabrinut zbog smanjenja broja kondora.

„Kada sam bio mlad mogli smo da vidimo da se 20, 30 čak i 40 kondora okupi na mestu gde smo im postavili hranu. Danas ih je možda 15–20“, kaže on dodajući da je festival ipak bezrazložno optužen. „Nikada nisam video da je neki kondor uginuo.“

Opstanak kondora u Peruu ugrožen je i uništavanjem njihovog habitata, pre svega velikim rudarskim projektima, ali i trgovinom njihovim perjem.

Nema pouzdanih podataka koliko kondora živi u peruanskim Andima jer naučnici kažu da nisu obavljena neophodna istraživanja.

Hose Antonio Očoja, biolog sa juga Perua koji radi sa zoološkim društvom u Frankfurtu, kaže da sva raspoloživa evidencija nagoveštava alarmantan pad i sadašnju populaciju kondora procenjuje na ne više od 500.

„Peru antituarino”, grupa za zaštitu prava životinja koja radi na zabrani koride, saopštila je da bi festival „Javar“ mogao da iskoreni pticu koja ima tako centralno mesto u kulturi Anda.

Kondori su status uzvišenih bića u Andima imali i pre nastanka carstva Inka. Jedan 135 metara dug prikaz kondora je najpoznatiji misteriozni gigantski objekat podignut u peruanskoj pustinji pre više od 1.500 godina. Veruje se da su pećinske slike kondora u borbi u ruševinama imperija Inka u Maču Pikču bile oltari u svetim hramovima.

Zajednica andskih kondora, koji u jednom danu mogu da prelete do 160 kilometara, međusobno je povezana planinama od Argentine do Venecuele, ali kako se pojedinačne grupe više ne integrišu, postoji dugoročna opasnost genetske degeneracije.

Kondori se reprodukuju tek od pete godine, a ženke polažu jedno do dva jaja po zabitim kanjonima tek svake druge godine.

I dok su kondori sve ugroženiji, mnogi ljudi koji govore starim kečua jezikom i danas ga smatraju svetim. „Kondor je bog Anda. Pre nego što ga uhvatimo za festival moramo da mu damo ponude i prenesemo naše želje“, kaže Ortiz de Zevalos.

objavljeno: 27/01/2013


Objavljeno na sajtu politika.rs »


Uvek ažurne informacije, zapratite naš Twitter nalog  

Ključne reči

Rojters

Komentari


Add to Facebook Add to iGoogle Follow us on Twitter
©2014 Netmark d.o.o.