Arhiva » Vesti » RTV 11.01.2017

Francuska u četvrtak odlučuje o izručenju Haradinaja

BEOGRAD - Francuska će u četvrtak odgovoriti na zahteve srpskih i kosovskih vlasti za puštanje na slobodu, ili izručenje Srbiji bivšeg haškog optuženika i lidera Alijanse za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja.

RTV sreda, 11. januar 2017.  |  RTV
RTV: Francuska u četvrtak odlučuje o izručenju Haradinaja

Ministarstvo pravde Srbije poslalo je zahtev za ekstradiciju sa novim dokazima protiv Haradinaja, dok poslanici kosovskog parlamenta, iako nesložni oko teksta rezolucije kojom bi se tražilo njegovo oslobađanje, tvrde da je u pitanju montirani politički proces, prenosi RTK 2 i dodaje da su nakon protesta u Prištini, Tirani i Njujorku, oslobađanje Haradinaja u sredu zatraženo i na protestima u Prizrenu, Gnjilanu, Peći, Mitrovici, Đakovici i Uroševcu.

Dopuna zahteva za izručenje Ramuša Haradinaja Francuskoj će biti poslata u četvrtak, rekla je ministarka pravde Nela Kuburović ističući da Srbija Haradinaja traži za zločine nad civilnim stanovništvom u toku 1999. godine za koje mu se nije sudilo u Hagu.

"U molbi za izručenje Haradinaja koja je u utorak poslata Francuskoj najavljeno da će biti dostavljeni dodatni dokazi koji se pre svega pre svega tiču naredbe za proširenje istrage protiv Haradinaja sa dokazima koji je potkrepljuju", rekla je Kuburović gostujući u emisiji Pravi ugao Radio televizije Vojvodine.

Kaže da Srbija nema mogućnost žalbe na odluku francuskog ministarstva, ali da veruje da će Francuska pozitivno odgovoriti na molbu za izručenje.

"To je njihova obaveza prema evropskoj konvenciji o ekstradiciji", navela je.

Ona je rekla da se u Haškom tribunalu Haradinaju sudilo za potpuno druga dela od onih za koje ga tereti srpsko pravosuđe, te da stoga haška suđenja ne mogu biti argument da Haradinaj ne bude isporučen.

"Reč je o potpuno različitim događajima, vremenskim okvirima i oštećenima u odnosu na dela za koje ga je teretilo haško tužilaštvo. Haradinaj se pred Haškim tribunalom teretio za događaje koji su se dešavali od marta do septembra 1998. godine, a postupak pred Tužilaštvom za ratne zločine Srbije se vodi za događaje iz 1999. godine i uglavnom su vezani za juni", navela je.

Na opasku da bi Francuska mogla da pita zašto istraga protiv, pokrenuta 2004. godine, posle 13 godina još uvek traje, ministarka je navela da je to zato što on nije bio dostupan pravosudnim srpskim vlastima.

"Nije bio dostupan i tužilaštvo nije moglo da ga ispita", ukazala je.

Haradinaj je već bio uhapšen, 2015. u Sloveniji, ali ga ta država nije tada isporučila Srbiji.

"Slovenački organi nisu na adekvatan način obavestili Srbiju o hapšenju te Ministarsto pravde nije ni imali mogućnost da pošalje molbu za izručenje", navela je.

Kaže da u slučajevima kada druge države nisu isporučile neke druge optužene za ratne zločine, poput Ejupa Ganića ili Jovana Divjaka, te države nisu postupile po međunarodnim obavezama, ali da ne želi da komentariše njihove odluke kao što ne komentariše ni odluke domaćih pravosudnih organa.

Kuburović tvrdi da poternica za Haradinajem, kao ni optužnica protiv Hašima Tačija za terorizam, ne može da naruši briselski dijalog Beograda i Prištine.

"Poternica je na snazi od 2005, sve vreme je to poznato, a Srbija nikada nije bila uslovljena da je povuče", istakla je.

Ona je dodala da veruje da će predlog za izbor tužioca za ratne zločine uskoro stići u parlament, kao i da činjenica da nemamo tužioca ne znači da tužilaštvo kao institucija ne funkcioniše.

Kuburović se složila sa ocenom premijera Aleksandra Vučića da se preko slučaja Savamala vrši pritisak na vlast u Srbiji i ocenila da postoji veliki pritisak „i sa unutrašnje i sa spoljne strane" na tužioce u tom slučaju. Na tvrdnju izvestioca Evropskog parlamenta Dejvida Mekalistera da bi tužioci trebalo više da se pozabave tim slučajem, kaže da je "indikativno što se govori baš o tom slučaju jer postoje i mnogi drugi koji nisu rešeni".

"Ne vidim opravdanost toga da se strani državnici raspituju za konkretne slučajeve. Ovaj slučaj vodi ka destabilizaciji jer postoje pritisci sa strane u vezi sa njim", kaže.

Ona navodi da ne veruje da se izvršna vlast u Srbiji narušava nezavisnost pravosuđa. Na ocenu iz Mekalisterovog izveštaja da se nezavisnost tužilaštva ne vidi u praksi, kaže da se Srbija akcionim planom za poglavlje 23 u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji obavezala da promeni način izbora nosilaca pravosudnih funkcija.

"Menjaćemo ustavne odredbe koje se tiču izbora nosilaca pravosudnih funkcija kako bi Narodna skupština bila isključena iz tog procesa. Na taj način ćemo isključiti mogući upliv politike na pravosuđe i uskladiti taj proces sa evropskom praksom", kazala je.

Ona nije želela da komentariše pojedinačne slučajeve, poput odustajanja od gonjenja Bogoljuba Karića i Mlađana Dinkića i dodala da kao ministar pravde poštuje odluke tužilaštva i njegovu samostalnost. Dodaje da jučerašnje saslušanje Dinkića nije pokušaj da se popravi nastala šteta, već da samo pokazuje da niko nije nedodirljiv.

Na pitanje da li je pravosuđe najveću efikasnost ipak pokazalo kod tužbe Nebojše Stefanovića protiv nedeljnika NIN s obzirom da je od početka postupka do presude prošlo oko pet meseci, Kuburović je negirala da to ima veze sa činjenicom da je tužilac ministar u Vladi.

"Verujem da ima i drugih primera brzine parničnog postupka i da bi se sve odvijalo jednako brzo i da je NIN tužio bilo koji drugi građanin", ustvrdila je.

Istakla je da je poboljšanje efikasnosti pravosuđa prioritet Ministarstva koje vodi kao i da se prvi rezultati rada na tom polju već mogu videti.

"Verujem da će godišnji izveštaj pokazati da smo u protekloj godini rešili blizu milion starih predmeta", kazala je i navela da veruje da izjava predsednika Vrhovnog kasacionog suda Dragomira Milojevića da je, ipak, reč o 400.000 predmeta, nije dobro interpretirana u medijima.

Ona je potvrdila da će se u novom krivičnom zakoniku naći odredba koja sankcioniše negiranje genocida po presudama Međunarodnog krivični suda Hagu koji nije isto što i Haški tribunal za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji. Takođe je potvrdila da to znači da u Srbiji neće biti sankcionisano negiranje da se desio genocid u Srebrenici ali hoće negiranje genocida u Kongu o čemu je presudio Međunarodni tribunal.

Ipak, dodala je, ukoliko bi negiranje genocida u Srebrenici bilo propraćeno širenjem verske ili nacionalne mržnje, to bi već došlo pod udar zakona jer o tome govori drugi član zakonika.


Objavljeno na sajtu rtv.rs »


Uvek ažurne informacije, zapratite naš Twitter nalog  

Add to Facebook Add to iGoogle Follow us on Twitter
©2017 Netmark d.o.o.