Restaurisani "Andrej Rubljov"

Restaurisana verzija jednog od najvećih ruskih, ali i filmova uopšte, "Andreja Rubljova" Andreja Tarkovskog, biće prikazana 2. marta, na kraju Festa u okviru programa Iskreno iz Rusije, u Domu sindikata od 20 sati. Gost Festa jučerašnje konferencije za novinare u Sava centru, tim povodom, bio je snimatelj Vadim Jusov, direktor fotografije na ovom i filmu Tarkovskog "Ivanovo detinjstvo".

Iako je odnos prema ovom filmu u samoj Rusiji išao od uvažavanja do isključivanja iz proučavanja u okviru istorije filma, želja da se ova filmska freska sačuva od daljeg propadanja veoma skupim restauratorskim postupkom govori o njenoj vrednosti za rusku kulturu. Posebno su bili oštećeni oni delovi u boji, a zahvaljujući digitalnoj tehnici, osim slike, obnovljen je i zvuk, pa se sada film može videti u punom sjaju.

Prijateljstvo Andreja Tarkovskog i Jusova traje još od studentskih dana Tarkovskog. Iako je Jusov bio stariji od njega i već autoritet u poznavanju tehnologije filma, preimućstvo Tarkovskog u njihovim međusobnim odnosima bilo je očigledno, rekao je Jusov. "Osećao sam da mi je bog poslao tog čoveka koji mi je posao učinio posebno zanimljivim", istakao je on. Budući izvanredan reditelj, koji je shvatao sve elemente filmskog stvaralaštva, uključujući i plastiku ekrana, Tarkovski je uvek imao snimatelje sa osobenim likovnim izrazom. Iako je "Rubljov" nastao pre 43 godine, on je još u živom sećanju Jusova, koji je kada su posetili mesto gde je snimana scena sa zvonom, odmah pronašao pravu lokaciju iako na njoj nije više bilo samo trave i šiblja, već i visokog drveća. Vreme je proticalo od tada, dodao je Jusov, ali zbog ljubavi prema poslu on to nije osećao. Osim Tarkovskog radio je Jusov tada i sa Georgi Danijelijem, Sergejom Bondračukom, Mihalkovim i mnogim drugim autorima.

Na pitanje da li su već tada znali da će "Rubljov" biti umetničko delo, Jusov je odgovorio da o tome nije tada mislio, već samo o procesu realizacije, ali Tarkovski jeste. Ne zbog toga što je bio sujetan i želeo da bude primećen, već postavljajući se prema radu i dostignućima drugih filmskih autora koje je uzimao za polaznu tačku od koje se računao, a ne kao uzor. Ti autori bili su Kurosava, Bunjuel, Bergman, Pazolini. Tarkovski je analizairao njihova dela i izvlačio zaključke i to je bila škola i za njega i za nas, rekao je Jusov. Gledali su tada "Sedam samuraja" i posebno tatarska najezda u "Rubljovu" po detaljima kostima, načinu na koji glumci sede na konjima, tome kako se odvija dinamika zbivanja, imala je sličnosti sa ovim filmom. Međutim, sve to bilo je još verodostojnije, oklopi su izrađivani kao oni nekadašnji od metala, a ne od plastike, pancir-košulje pozajmljivane su ili pravljene po uzoru na one iz muzeja, svi članovi ekipe sa velikim razumevanjem odnosili su se prema važnosti onoga što rade i svi su bili zainteresovani za taj rad. A Tarkovski se pri tom, svedoči Jusov, nije stavljao iznad njih, već se ponašao vrlo skromno i istovremeno bio vrlo ubedljiv.

Pozvan da pokaže kako se kod Tarkovskog odvijala promena između dva filma koja je radio sa njim - "Ivanovog detinjstva" i "Rubljova", Jusov je rekao da je to suviše komplikovano, da je tematski reč o dva potpuno različita filma sa različitim zahtevima, ali da je Tarkovski između njih postao veštiji, usavršivši se u svojoj profesiji i savladavši još nešto u zanatu, jer, istakao je Jusov, film je i tehnologija i to vrlo komplikovana. Današnje vreme donelo je pak krajnje jednostavnu kompjutersku tehnologiju koja omogućuje čuda, ali je ova fantazija uglavnom bez emotivnog sadržaja, primetio je on. "Ne sećam se kada se poslednji put dogodio period u kome su snimljena bar dva filma koja ’greju dušu’", rekao je Jusov, odgovarajući na pitanje o savremenoj ruskoj kinematografiji. Stanje nije beznadežno, ali ni radosno, dodao je. Ipak u filmskoj umetnosti postoji još skrivenih mogućnosti. Nismo stigli do dna i ne grebemo po njemu, već je taj bokal još pun, slikovito se izrazio.

Na konferenciji je predstavljen i projekat "Uvođenje mladosti" Filmskog centra Srbije, u kome učestvuje desetoro mladih pisaca, koji govore o mladom srpskom filmu. Oni su se zapravo okupili oko internet izdanja posvećenog filmu koje se zove Kinokultura, a koje se bavi kinematografijama sa istoka Evrope, zemalja bivšeg SSSR i slično. Želeći da na njemu predstave i srpsku kinematografiju, FCS je okupio mlade ljude, a onda odlučio da objavi te tekstove i u obliku knjige na srspkom i na engleskom. Knjiga će biti objavljena uskoro, a iz FCS za mart najavljuju još tri izdanja - "Crni talas" Bogdana Tirnanića, "Serbian Cutting" Mihajla P. Ilića i "U tren oka" Voltera Merča.