U martu će struja tresti novčanike

Od danas važe nove cene struje a stupio je i na snagu novi tarifni sistem za obračun električne energije. Prosečna cena kilovat-časa koji prodaje Elektroprivreda Srbije viša je, u proseku za 7,6 odsto, a za domaćinstva struja je poskupela za 3,6 odsto. Zbog primene novog tarifnog sistema različit je procenat povećanja za različite kategorije kupaca. Ovo je prvi put da se u Srbiji primenjuju metodologije i tarifni sistemi koje je , kao nezavisno regulatorno telo, donela Agencija za energetiku Republike Srbije.

Domaćinstva će na martovskim računima dobiti obračun po novim cenama i po novom tarifnom sistemu. Za one koji mesečno troše oko 300 kilovat-časova ( od toga 100 kilovat-sati jeftinije struje) račun će se povećati za oko 50 dinara, za domaćinstva koja troše 600 kilovat-časova i podjednako jeftine i skupe struje u narednom periodu treba da izdvoje oko 90 dinara više za račun za struju.

Domaćinstva koja troše 1.200 kilovat-sati mesečno i vode računa o tarifama ( 800 kilovat-časova jeftine i 400 skupe) račun će se povećati za oko 250 dinara. Od sada će, zbog novog tarifnog sistema, konačan iznos na računima zavisiti i od snage koju potrošači koriste. Naime, više račune će imati domaćinstva koja istovremeno budu uključivala po nekoliko aparata ( sudo i veš mašina, ili recimo mašina i klima uređaj, ili bojler i špoter....) .

Tarifni sistem donosi nove stavke na računima. Te nove stavke u računu nisu novi izdaci za kupce: njima su prikazani troškovi EPS-a, koje je Agencija odobrila. Utrošena električna energija u računu se pojavljuje kao “aktivna energija” i izražava u kilovat satima. Plaća se broj utrošenih kilovat sati tokom obračunskog perioda i kod dvotarifnog brojila struja se obračunava po višoj i nižoj tarifi. Ukoliko domaćinstvo ima jednotarifno brojilo, struju kupuje po jednoj tarifi. Ukupan broj utrošenih kilovat sati, bez obzira na to da li kupac ima jednotarifno ili dvotarifno brojilo, raspoređen je po zonama (zelena - do 350 kilovat sati, plava – od 351 do 1.600 i crvena od 1.601 kilovat časa ).

Obračunska snaga se izražava u kilovatima. Cena jednog kilovata obračunske snage je 23,750 dinara i plaća se svakog meseca. Ta obračunska snaga predstavlja snagu koju je kupac tražio, odnosno ugovorio, a elektrodistribucija odobrila kao najveću jednovremenu snagu uključenih uređaja u stanu,ili kući ( određena i osiguračima u domaćinstvu). Elektrodistribucija tu snagu stavlja kupcu na raspolaganje kad god je to njemu potrebno. Jednom godišnje kupac može od distribucije da zahteva da mu se smanji obračunska snaga, da potom plati troškove ugradnje i trošak nabavke osigurača koji mu obezbeđuju samo tu ugovorenu snagu. Ukoliko kupac želi veću snagu od one koja mu se obračunava, može da podnese zahtev. Najnovijom izmenom tarifnog sistema za prodaju svim svim kupcima sa trofaznim priključkom, čija je odobrena snaga između 11,04 i 17,25 kilovata, koji mesečno troše do 350 kilovat-sati, obračunska snaga će do 31. decembra 2009. godine biti 6,9 kilovata (to odgovara automatskim osiguračima od 10 ampera) i za nju će plaćati 163,87 dinara. Ako troše više od 350 kilovat sati mesečno, obračunska snaga će biti 11,04 kilovata (to odgovara automatskim osiguračima od 16 ampera) i plaćaće 262,20 dinara. Na taj način se obračunska snaga usklađuje sa potrošnjom. U prelaznom periodu, do 31. decembra 2009. godine, ovi kupci će moći da podnesu zahtev za ugradnju automatskih osigurača koji odgovaraju snazi koja im je potrebna. Ukoliko ne podnesu zahtev, po isteku prelaznog perioda obračunska snaga će biti jednaka trenutno odobrenoj snazi. Potrošačima koji imaju monofazni priključak obračunska snaga će, bez obzira na potrošnju, biti 5,75 kilovata i za nju će plaćati 136,56 dinara.

Svi kupci sa trofaznim priključkom koji imaju elektroenergetsku saglasnost na snagu manju od 11,04 kilovata ili više od 17,25 kilovata, kao i kupci sa monofaznim priključkom kojima je odoborena snaga iznad 5,75 kilovata, plaćaju obračunsku snagu u skladu s tim saglasnostima.Naknada za merno mesto plaća se u istom iznosu svakog meseca (88,62 dinara) za svako merno mesto, odnosno brojilo. Od tih sredstava će trgovac na malo, zasad je to elektrodistribucija, finansirati troškove koji nastaju u poslovanju s kupcima. Reč je o troškovima koji nastaju u poslovima zaključivanja ugovora, izrade obračuna, štampanja i slanja računa... Plaća se i u mesecima kada vlasnik brojila nema potrošnju na tom brojilu.

A. Brzak

CRNO PROLEĆE ČEKA KUĆNI BUDŽET

I cene hrane spremaju skok

Za višim cenama struje, goriva koje bi narednih dana moglo da poskupi za tri dinara i gasa, verovatno uskoro skupljeg za 20 procenata, povešće se hrana i usluge. Kada će do tih poskupljenja doći ne zna se ali da su izvesna govore procene stručnjaka i najave nekih proizvođača. U svakom slučaju, nove cene energenata i inflacija zabeležena u prva dva meseca ove godine, govore da se kućnim budžetima ne piše dobro.

Ovog puta najbrže su reagovali pekari koji su, s obzirom na cenu brašna koje, kako tvrde, ide i do 37 dinara i na više cene energenata, već najavili mogućnost da u naredne dve nedelje poskupi i hleb. U Uniji privatnih pekara očekuju da će hleb kod privatnika poskupeti i da će se prodavati po ceni između 35 i 40 dinara, dok industrijske pekare nisu za sada izašle sa konkretnom cenom ali kažu da je poskupljenje gotovo izvesno. Kako je za naš list rekao direktor beogradske industrije “Klas” Momir Lazić kalkulacije još nisu gotove i za koji dan će se znati po kojoj će se ceni hleb prodavati.

- Pekari su u nezavidnoj situaciji. Brašno je skupo, ne zna se da li će biti uvoza pšenice i šta nas tu čeka. A samo na energente, uključujući i distribuciju, u proizvodnji hleba odlazi deset procenata, što nije beznačajno - objašnjava Lazić napominjući da građani Srbije jedu najjeftniji hleb u regionu. Kako nam je rekao predsednik Grupacije za mlekarstvo u Privrednoj komori Srbije Bratislav Banjanac mleko i mlečni proizvodi u dogledno vreme neće poskupeti. Bez obzira na sve ostaju po starom i cene u radnjama i u otkupu, kaže on.

Kada je reč o mesu predsednik Grupacije mesne industrije Momir Jovanović navodi da bi sadašnje cene trebalo da se zadrže bar nekoliko narednih nedelja a potom će najverovatnije otići za deset odsto.

Prema njegovim rečima situacija u stočarstvu, naročito svinjarstvu veoma je teška zbog lanjske sušne godine i skupog kukuruza. Sadašnja cena mesnatih svinja, 100 do 110 dinara po kilogramu manja je od cene koštanja, za oko 10 odsto. Za očekivati je da se otkupna cena pa i cena u prodavnicama poveća za tih 10 procenata, navodi Jovanović i dodaje da bi, za razliku od svinjskog, cena junećeg mesa trebalo da ostane na sadašnjem nivou.

Ekonomista Vladana Hamović iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede kaže da bi poskupljenja koja već imamo i ona najavljena mogla značajno da se odraze već na inflaciju u martu i aprilu. Sve to ne bi povoljno uticalo na kretanje cena poljoprivrednih, odnosno prehrambenih proizvoda, a oni su svakako najznačajniji. Pri tome naša sagovornica napominje da u vidu da za izhranu odvajamo oko 40 kućnog budžeta.

- U narednim mesecima za očekivati je pritisak na kretanje cena na malo a s obzirom da je tek prvi kvartal, možemo reći da je on već jak. Ako taj intezitet ne bude slabio i, recimo, ako opet budemo imali nepogodu koja bi uticala na rod poljoprivrednih proizvoda i ako nafta na svetskom tržištu bude skuplja, rast cena će biti ubrzan - kaže Vladana Hamović.

Naša sagovornica kaže da bi moguće poskupljenje hleba povuklo za sobom i ostale namirnice i poljoprivredne proizvode, što bi bilo pogubno za već loš kućni budžet. Vladana Hamović napominje da februarska inflacija od 0,7 odsto ne sluti na dobro jer, kada bi se produžila tom dinamikom tokom godine, dostigla bi 8,4 odsto na godišnjem nivou, što premašuje planiranu. A nove cene struje i, sve je izvesnije, i goriva, nimalo neće biti bezlazene ako se zna da oko 20 odsto kućnog budžeta otpada na komunalije, struju i vodu a oko 12 odsto na saobraćajne usluge.

S. Gluščević

Poslato 29.02.2008