INTERVJU: MILAN PAUNOVIĆ, PROFESOR MEĐUNARODNOG PRAVA

BEOGRAD - Srbija u odbrani Kosova i Metohije treba da u UN istakne

pravo iz člana 51 Povelje UN - pravo na samoodbranu. U ovom trenutku

nismo sposobni na tu vrstu samoodbrane, ali ne zna se kako će se stvari

odvijati u budućnosti, kaže u intervjuu za Kurir Milan Paunović,

profesor međunarodnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Koje mere treba preduzeti?

- Povlačenje ambasadora nije dovoljno. Pored oštrog protivljenja

secesiji, treba primeniti Halštajnovu doktrinu, po ugledu na Zapadnu

Nemačku. Treba mudro odabrati nekoliko zemalja koje priznaju Kosovo i

prekinuti s njima diplomatske odnose. Najbolje da to budu Slovenija,

kao zemlja iz okruženja i predsedavajuća Evropskom unijom, i Britanija,

kao jedna od vodećih zapadnih zemalja. Prema nekim zemljama treba

zaoštriti odnose, a prema manje bitnim ne treba ništa preduzimati. S

Rusijom valja preduzeti sve korake da se spreči da Kosovo ikad uđe u

UN. Svega desetak odsto, to jest dvadesetak zemalja članica UN priznalo

je Kosovo, a očekivali su 100 zemalja u prvom talasu.

Kakva je to nezavisnost s međunarodnom upravom i trupama?

- To je invalidna država koja nema ni elementarne uslove državnosti -

suverenu vlast, teritoriju i stanovništvo. Suverenu vlast nema ni šef

Unmika, već Amerika preko NATO. Kosovo ne kontroliše deo stanovništva,

posebno onaj koji mora da se vrati po Rezoluciji 1244. Kosovo nikad

neće biti subjekt međunarodnog prava.

Da li je KiM okupirana ili privremeno zaposednuta teritorija?

- S obzirom na kršenje Rezolucije 1244, snage na KiM mogu se pravno

kvalifikovati kao nelegalne, a Kosovo kao okupirana teritorija.

Da li Skupština Srbije treba da proglasi okupaciju?

- Da. Treba definisati ovaj pravni fakticitet, a međunarodne snage

nazvati pravim imenom - okupatori. One ne rade više po pravilima

međunarodnog prava.

Kosovo su u prva dva dana priznale zemlje koje su najznačajnije u Kforu i Unmiku.

- To je silovanje međunarodnog prava. Očigledno da su one u potpunom

sukobu interesa i da su tim činom izvršile udar na Povelju UN i

Rezoluciju 1244, koja im je dala mandat da drže te sektore i nadziru

mir. To su poslednje zemlje koje su smele da priznaju Kosovo.

Ko je, i po kom osnovu, dozvolio ulaz Euleksu na KiM?

- Očigledno NATO. UN su to prećutale, blokirana je rasprava u Savetu

bezbednosti. Odluka je doneta u EU političkim činom snage i sile. Nađen

je nekakav pravni osnov koga nema u Rezoluciji 1244, jer ona predviđa

bezbednosne snage UN. Znali su da ih Unmik i Kfor neće sprečiti da uđu,

jer su iste evropske zemlje, pored SAD, najznačajnije članice Unmika i

Kfora.

Mogu li se ruske trupe vratiti na Kosmet?

- Apsolutno, u okviru Rezolucije 1244 i u okviru Kfora. Ne treba za to

posebno odobrenje, ali Rusi treba da pokažu inicijativu kod generalnog

sekretara UN.

Zašto se pokrajini daju veća prava u odnosu na republiku, pa može da se otcepi i bez referenduma?

- Zapad je svestan da nacionalne manjine nemaju pravo na referendum,

već su išli direktno na čin nasilja. Ako bi dozvolili održavanje

referenduma, ko bi sprečio Albance da ga raspišu i na Kosovu i u

Albaniji za ujedinjenje te dve države? To bi izazvalo još veći haos, i

zbog Srba u RS koji teže spajanju sa Srbijom.

Kakva je sudbina tužbe protiv Tačija, Sejdijua i Krasnićija zbog secesije?

- Njima se može suditi samo u odsustvu. Treba raspisati međunarodne poternice i videti reakcije pojedinih zemalja.

Da li bi im poternice ograničile kretanje?

- Naravno, ipak ima preko 150 zemalja koje ne priznaju Kosovo.

MUDRO S TUŽBAMA

- O tužbama protiv država koje priznaju Kosovo treba mudro razmisliti. Ne postoje rokovi zastarelosti pred Međunarodnim sudom pravde. Ne možemo ih tužiti za priznavanje Kosova jer je to politički čin. Možemo za kršenje Rezolucije 1244 i drugih međunarodnih ugovora.

Treba proučiti koje zemlje tužiti po osnovu toga koje klauzule su prihvatile i sa kakvim rezervama. Bila bi bruka za našu zemlju da sud odbije nadležnost.

Vratiti privatnu imovinu

Koliko smo u odbrani KiM izgubili jer nismo doneli zakon o restituciji u Srbiji, pošto je i u pokrajini od 1945. godine Srbima i SPC oduzeta velika imovina?

- Odavno je trebalo da bude donet zakon o restituciji. Greška je vlasti što to nije učinjeno. Ali, imovina je neprikosnovena. Ako Albanci ne vrate uzurpiranu i nacionalizovanu imovinu Srba, možemo pokrenuti seriju postupaka pred sudom za ljudska prava u Strazburu. Sva privatna imovina će kad-tad biti vraćena.